Svakodnevno u govoru čujemo kako ljudi koriste strane reči. U pisanju isto toliko. Katkad im je transkripcija loša, katkad je uopšte nema. U svakom slučaju, koristeći te izraze, ljudi misle da su pametniji, moderniji, inovativniji. Greška! Često ne znaju semantiku tj. značenje te reči. Izgovaraju je ili pišu „priče radi“. Pitam se kako bi je pisali kroz padeže? Eh…
Srpski jezik je u osnovi otvoren prema uticajima sa strane. Puristički stavovi sada su samo nasleđena navika koja se po inerciji prenosi s kolena na koleno, ali ih više nema među jezičkim stručnjacima. Problem je u nedovoljnoj pismenosti i neznanju. Svesni smo da na to baš i ne možemo mnogo da utičemo, ali trudimo se da nekim minimalnim zalaganjem, našim čitaocima pružimo korisne savete i smernice iz oblasti jezičke kulture.
Jedna od najčešće izgovorenih i pisanih reči današnjice jeste „O-ke!“, (u pisanju O.K.). Ovu internacionalnu skraćenicu koja menja izraz „u redu“, čujemo svakog dana, i od mlađih i od starijih generacija. Ali, kada postavimo pitanje o poreklu ove skraćenice, uglavnom ostajemo bez odgovora. Zato ćemo pokušati da vam približimo značenje i poreklo ove reči, tačnije, nekoliko pretpostavki o tome, pa sami odlučite koju ćete odabrati.
Prva teorija kaže da je reč nastala od starog indijanskog izraza okeh, što znači tako je, pa je onda preneseno u američki engleski izgovor kao „oukej“ („ou –kei“), i tako je nastala skraćenica O.K., sa istim značenjem kao u indijanskom.
Po drugoj teoriji, skraćenica O.K. predstavlja inicijale jednog železničkog službenika, Obedija Kelija (Obadiah Kelly). On je, navodno, uredan prijem poštanskih pošiljki potvrđivao inicijalima svoga imena i prezimena koje je vremenom dobilo značenje „u redu je“.
Treća teorija vuče korene iz davne 1840. godine, kada se jedan demokratski kandidat kandidovao na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegov nadimak je bio „Stari Kinderhuk“ (Old Kinderhook), i grupa njegovih pobornika osnovala je Demokratski O.K. klub, na osnovu njegovih inicijala. Na mitinzima su uzvikivali tu skraćenicu koja je kasnije prihvaćena u opštem značenju kao sinonim za oznaku „all right“ („ol rajt“) – „u redu“, što je ispočetka bila ocena podobnosti njihovog kandidata.
Četvrto objašnjenje kaže da je O.K. proizvod pravopisne greške, odnosno lošeg spelinga. Navodno su neki ugledni ljudi koji nisu bili dovoljno pismeni, izraz all correct pisali onako kako se izgovara, fonetski „ol korekt“ , pa je umesto A.C. nastala skraćenica O.K., a značenje je ostalo isto.
S obzirom na to da ćete ovu skraćenicu već danas upotrebiti, slobodno izaberite jednu teoriju kojom ćete braniti ono što izgovarate. Nama su sve O.K., a vi sami odlučite.
Danijela Milićević
Draga Danijela, pišući o suvišnoj upotrebi stranih reči u našem jeziku, Vi ste samo u prva dva pasusa upotrebili četiri takve reči. Moglo je i drugačije, zar ne? 🙂
Draga Žana, ja nemam ništa protiv stranih reči u našem jeziku, čak sam naglasila da su puristički stavovi iščezli. Za neke strane reči ne postoji adekvatna zamena među domaćim rečima. Sve češće smo u situaciji da utvrdimo da strana reč nije suvišna jer ima značenje za koje domaći ekvivalenti nisu potputo prikladni. Bez stranih reči naš jezik bio bi siromašniji. Moj jedini cilj je ukazivanje na nepravilnu upotrebu tih reči u govoru, a naročito u pisanju, kao i objašnjenje porekla istih. 🙂