Gde su izlazili Mitrovčani u protekle 3 decenije?

0
1115

Neko je jednom rekao da jedna zabava ne može da podnese suviše revolucije, i da previše svega dovede do vetrenjače koja se samo vrti u krug. Ali, zaboravio je da te vetrenjače proizvode i struju. A svaka struja pravi svoju zabavu.
majmunac
I svaka generacija mladih Mitrovčana proizvodila je jednu dobru struju, savršenu harmoniju godina, muzike i energije. Počevši od pozitivnih vibracija blu džins generacije koja se okupljala na Majmuncu do današnjih omladinaca po klubovima, Mitrovica je uvek bila okićena zastavama prijateljstva, osmeha i druženja. Novac je nekad bio najmanje važan da bi svi blistali u hipi stilu. Optimizam, opuštenost i neposrednost krasili su grupe mladih ljudi koji su uživali u koncertima na otvorenom, u zlatnom periodu kvalitetne pop, rok i pank muzike. Novi talas zapljusnuo je i transformisao sve one koji su želeli novi zvuk. Emocije moraju negde da izbiju, i izbile su kroz pesmu i muziku. Nakon standardnog okupljanja na legendarnom Majmuncu, omladinci su u talasima odlazili u tri disko kluba. Pored već zaboravljenog Sremića, najduže su radili disko klubovi u Domu omladine kao i neprežaljeni Zavičajni klub studenata (poznatiji kao ZKS). Slobodniji su plesali sa lepšim polovinama pod svetlima magične disko kugle, a neki su odlazili dalje u provod po diskaćima, od kojih su najpoznatiji oni u podrumu hotela Sirmijum (popularna Rupa) i u suterenu hale Pinki.

Onda kreću “teška vremena, prijatelju moj”, snalaženje i očajnička potraga za pročišćenjem, za begom iz svakidašnjice. I tada su mladi galopirali poput pobednika na košarkaške utakmice u halu Pinki, a onda u Dom omladine, kasnije Film, klub Kazablanka, diskoteku M, klub MB, Red bul, Klub 9 i Balkan, kao i tadašnji nezaboravni klub Tabasko. Mnogi pamte i druženja u kafićima iza nekadašnjeg Stoteksa: Oskar, Kasper i Siti, kao i diskoteke Kliver i Splavčić na Savi. Sama pomisao na restrikcije i propise izazivala je gorak ukus, a kvalitetna druženja znala su jako dobro da ga izbrišu. Iako su kod starijih nade iščezavale, mladi su znali da moraju ići za svojim ambicijama i htenjima. Okupljali su se i smehom terali ono što ih je tištilo. Godilo im je da se guraju i provlače kroz sklupčanu masu i sa strasnom radoznalošću čekali kuda će ih odneti sledeći čas. Praskav smeh, pijani uzvici čuli su se do duboko u noć. Svi su upijali buku koja im je zapljuskivala oči i uši,. Ti bučni slapovi i paklena zbrka prijali su, jer je u tom vrtlogu bilo nečega što je gušilo bujicu osećanja. Završile su se i te godine. Đavo ih odneo.

Oporavak. Oporavljalo se iza Opštine. Ili ispod javora kod Hale. Uz čašicu, dve, tri, razgovora i salvu nekontrolisanog smeha. Obližnja prodavnica ”Ana” imala je ulogu šankera. Svakako jeftinijeg od onog u klubovima. Devojke su štiklama tapkale po Gradskom trgu, kloparale i trudile se da savladaju brzo hodanje na visokim potpeticama, dok su ih momci željno iščekivali okupljeni za visokim stolovima, danima ranije rezarvisanim, tadašnjeg najpopularnijeg mesta za izlaske, Aureusa. Nakon centralnog kluba, grupe veselih ljudi odlazile su u Bumerang, kasnije Delfin… Tamo su nastavljali svoju igranku. A zvuci narodnog melosa mešali su se sa glasovima tih veseljaka koji su se provlačili kroz gužvu sa čašama točenog piva u ruci. Bio je to jedan šareni prizor, glasan, pomalo uzbunjujuć, ali svakako veseo. Do zore veseo. Odnekud se čula potmula i zbrkana muzika i nehotice su se kretali prema njoj, prema folkoteci Fejs. Uživalo se do jutarnjih sati i na brodu Baron koji je jednog zimskog jutra zauvek nestao u Savi. Užitak u predavanju ustalasanoj atmosferi i neka tajanstvena draž mamila je prolaznike da svrate i u Čiroki, popularni urbani klub gde se čuo jedan drugačiji zvuk. Ovde su se uz gitaru pevale pesme rok legendi. Otapale su glečere, budile emocije, puštale suzu i glas. Letnje vreline dovele su ljude na plažu i ostavile ih da uživaju i u večernjim satima u tropskim barovima. Usijanih lica, i preplanulih tela prepuštali su se ritmovima žive muzike u Flamingu, Kapani i Ediju. I to je nastavilo da traje.
nox
Ove godine su godine nekih sasvim novih, savremenih generacija. Vidimo mnogo lepih, ljupkih, otmenih, prepotentnih devojaka. One su sasvim savladale brzo hodanje na vrtoglavo visokim štiklama. Mešaju eleganciju i ekstravaganciju. Izgledom su starije od mnogih, ne i iskustvom. Za koju godinu i same će postati drugačije. Tu su i momci, sada mnogo sličniji tim devojkama. Omladina je kao i uvek na okupu. Ovog puta u diskoteci Noks ili Palati, ostaju bez glasa uz muziku klupskih bendova. Neki su pak, u Kapani, Čeliku, Kibicfenseru, gledaju kroz velike naočare crnih okvira i kroz duvanski dim, miris konjaka i parfema očijukaju i razmenjuju mišljenja uz neke tehno, ar-en-bi i pop-rok zvuke. Slobodnije se izražavaju, glasniji su, slabije shvataju i prihvataju hijerarhiju. Ali, podjednako se raduju druženju i uživaju u istom. I to vidimo na svim društvenim mrežama. Igraju sa oduševljenjem, opijeni zadovoljstvom i alkoholom, fotografišu svaki pokret, mimiku lica…Ne zele da pamte. Sigurniji su u digitalne zapise.

I tako je svako vreme svedok novih genaracija. Generacija koje su osećale druge ljude kao snagu iz koje je osamljeno biće prelazilo u radost, izlivalo se u svet i pljuštalo u ritmu letnjeg pljuska. Sećate li se toga? Proživljavate li to? Na kojim mestima ste se povezivali, družili, plivali u bujici boja i pozitivnih osećanja?

Danijela Milićević

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here