Koliko puta si ušao na društvene mreže samo na minut, a onda se, gotovo nesvesno, izgubio u beskonačnom skrolovanju? Uđeš da pogledaš jednu vest ili sliku prijatelja, a završiš sat kasnije gledajući klip psa koji vozi skejt. Nije to slučajno. Mreže su napravljene da nas zadrže što duže. Svaka notifikacija, svaki lajk i komentar u mozgu pokreću isti sistem nagrađivanja kao kada dobiješ mali poklon ili kompliment. Osetiš kratku radost, malu dozu dopamina, i poželiš još. Tako nastaje krug koji se teško prekida.
Problem je što to vreme nije besplatno. Dok misliš da ćeš provesti minut na telefonu, često prođe sat u stvarnom životu. Umesto razgovora sa prijateljem, šetnje ili jednostavne tišine, gubiš se u tuđim pričama. Kada zatvoriš aplikaciju, ostane osećaj praznine, kao da ti nešto fali, i onda ponovo posegneš za telefonom. To je upravo način na koji zavisnost funkcioniše. Navika stalno tera da tražiš trenutak zadovoljstva, iako te na kraju ostavlja iscrpljenim.
Oslobađanje od tog obrasca ne znači da treba da obrišeš sve aplikacije i nestaneš iz digitalnog sveta. Suština je u tome da vratiš sebi kontrolu. Kada postaneš svestan koliko ti pažnje odlazi na ekran, već si napravio prvi korak. Kada počneš da smanjuješ vreme provedeno na mrežama, shvatićeš da ti ništa zaista važno nije promaklo. Ljudi koji ti znače pronaći će način da ti se jave i van virtuelnog prostora.
U početku to može izgledati kao odvikavanje od slatkiša. Navika je jaka, pa ti se ruka sama pruža ka telefonu. I baš tada je važno ostati dosledan. Ako izdržiš taj trenutak dosade, vrlo brzo ćeš primetiti da ti ona donosi mir, da te tera na razmišljanje i da te ponovo povezuje sa sobom. Kada skrol zameniš razgovorom uživo, šetnjom ili knjigom, dobijaš osećaj da vreme ponovo pripada tebi.
Društvene mreže nisu neprijatelj. One mogu da budu koristan alat za posao, za informisanje ili za kontakt sa ljudima koji su daleko. Ali kada taj alat počne da oblikuje tvoj dan, tvoje raspoloženje i tvoju pažnju, vreme je da se zapitaš ko je tu zapravo glavni. Osloboditi se zavisnosti ne znači odricanje, već povratak sebi, svom vremenu, svojim mislima i svom životu koji postoji van ekrana.
