Da je Mitrovica u mnogim stvarima grad apsurda, predhodnih meseci mogli su da se uvere i lokalni biciklisti koje policijski službenici rigorozno kažnjavaju zbog vožnje u pešačkoj zoni koja se nalazi u najužem gradskom jezgru.
Dok vlasnici bicikala moraju da plaćaju kazne mahom vrednije i od samih dvotočkaša u njihovim rukama, istovremeno se pešačkom zonom komotno voze automobili “povlašćenih” građana, čak je snimljen i jedan autobus.
Ipak, mnoštvo nezadovoljnih komentara na društvenim mrežama ukazuje da građani ne nalaze opravdanje u dvostrukim aršinima koje primenjuje rukovodstvo lokalne Policijske uprave, jer gotovo se redovno dešava da policajac piše kaznu biciklisti dok, istovremeno, pored njih prohuji nekakav BMW, audi i sl. sa zatamnjenim staklima za koji se iz aviona vidi da tuda prolazi “zbog potreba snabdevanja”.
Gde bi nam bio kraj da je lokalna policija makar delić revnosti kojom kažnjava bicikliste, usmerila ka otkrivanju onih svojih pripadnika koji su iz policijskog depoa uzeli/ukrali drogu i pištolje, o čemu je svojevremeno pisala sva srpska štampa i po čemu je Mitrovica jedno vreme bila u neslavnom vrhu prestoničkih tabloidnih medija.
Da se i ne pominje da još veću zabunu unosi činjenica da je urbanistička ideja o biciklističkom koridoru kroz pešačnu zonu poništena običnim saobraćajnih znakom. Kako ubediti javnost da taj znak nije “izboksovao” lokalni kafedžija, vlasnik niza letnjih bašta koje su komercijalizovale celokupni prostor namenjen za pešačku zonu.
U skladu sa tim, postavlja se i neizbežno pitanje: Zar se baš sve mora komercijalizovati? Zar se sve mora izračunavati u novčanoj vrednosti, u profitu?
A šta je sa uspomenama na jedan grad koji je nepovratno nestao pred naletima kvazi-urbane kulture donesene na tabanima partijskih kadrova u čijem je zavičaju još uvek običaj da se prve devojke pronalaze među komšijskim kozama, ukomponovane sa umovima bezidejnih stručnjaka koji su glavni gradski trg (sa pripadajućim mu parkom “Majmuncem”) upropastili nadahnuto glupavim elementima koji kao da su inspirisani filmom “Ratovi zvezda” i neprirodno nakalemljeni na fasade iz 19. veka.
Zar arhitekte koje su osmišljavale pešačku zonu nisu imale baš nikakvo bolje rešenje za neki biciklistički koridor kroz centralni deo grada, sa Majmuncem koji postade behatonski gradski park sterilisanog izgleda i šetalištem pretvorenim u ogromnu gradsku kafanu?
(Milan Milivojević / foto: Facebook)
Autobusom ekskurzija u Dvor 🙂
Hvalim te Boze da se neko setio ovoga. Meni je prosle godine mladi veoma uporni narodni milicajac pisao kaznu za ovu glupost, dok su isti ovi kamioni i automobili prolazili pored njega. Kaze momak, „moram da pisem, idi gore pa se zali“, misleci na glavne baje u SUP-u. Kod sudije sam dobio kaznu od 7000din i to kao minimalnu, s obzirom da nemam kazni u protekle 4. godine. 7000din. za tu sprdacinu. Pa kolika je maksimalna, ako je ova minimalna. I moglo se videti da su bukvalno maltretirali gradjane pred kraj prosle godine. Maltretiranje.
Postavljanjem i naplaćivanjem parkin prostora i po „drveću“ (čak i ispred zdravstvenih ustanova) vozači koji ne žele da plaćaju taj harač parkiraju na „neverovatni“ mestima. Jednom prilikom me je policajac pokušao kazniti zbog takvog parkiranja. Rekao sam „ok, platiću kaznu, ali ću Vas tužiti zbog diskriminacije, jer kaznu ne pišete ostalim vozačima koji su isto tako pogrešno parkirali“. Pokazao sam mu parkirana vozila bukvalno ispred ulaznih vrata Maksija na pijaci. Pokušao je da mi objasni kako su to pijačari. Rekao sam mu da me zabo…. ko su, već da su pogrešno parkirani i da ukoliko meni piše kaznu, mora i njima. Odustao je od moje kazne. Dakle, policija nam je katastrofa, nema ih nigde po ulicama, a i kada nešto rade, čine to pogrešno. A onaj ko je zadužen za saobraćaj u gradu više brine kako da narodu uzme pare od parkinga i napuni budžet za plate ogromne, nepotrebne i nefunkcionalne administracije, nego o tehničkim rešenjima. Da iole vodi računa o tehničkim aspektima saobraćaja u gradu, nikada ne bi pravio biciklističke staze pored pešačkih, pri čemu je put toliko sužen da biciklista ne može da se obiđe kada nam kola idu u susret. O „rupi“ ispod pruge, vrednoj desetak miliona evra, koje će i naši unuci otplaćivati, ne treba ni pisati. Međutim, nisu oni krivi, oni ne umeju bolje. Oni su neobrazovani, nestručni, verbalno agresivni, nemoralni. željni samo vlasti i benefita koje ona nosi. Intelektualna i svaka druga elita Srbije, i našeg grada, ukoliko u opšte i postoji, kriva je, jer je dozvolila njima da nam rade to što rade. Od pljuckanja sa strane nema leba, treba se angažovati i raditi nešto za zajednicu.