Izborni rezultati u Sremskoj Mitrovici otvorili su pitanje koje prevazilazi odnos glasova dve najveće liste: da li se menja politička struktura grada i kako će se rezultat odraziti na buduće delovanje lokalnih političkih aktera?
Rezultati parlamentarnih izbora u Sremskoj Mitrovici doneli su ozbiljan povod za preispitivanje dosadašnjih političkih procena. Prema preliminarnim podacima Republičke izborne komisije, Studentska lista osvojila je 49,64 odsto glasova, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 44,80 odsto. Socijalistička partija Srbije osvojila je 2,04 odsto glasova. Izlaznost od 72,12 odsto pokazuje da je izborni proces privukao veliki broj birača. Ipak, sam procenat izlaznosti ne govori zbog čega su građani glasali, niti se iz njega mogu automatski izvesti zaključci o motivima birača.
Upravo tu počinje politička analiza.
Razlika između dve vodeće liste iznosi 4,84 procentna poena u korist Studentske liste. U apsolutnim brojevima, prema objavljenim podacima, to je 23.839 glasova za Studentsku listu naspram 21.514 glasova za listu okupljenu oko Aleksandra Vučića. Ovakav rezultat predstavlja važan politički signal za sve aktere na lokalnoj sceni. Pokazuje da u Sremskoj Mitrovici postoji veliko biračko telo spremno da podrži političku opciju koja je na ovim izborima nastupila izvan dosadašnjih dominantnih stranačkih struktura.
Međutim, parlamentarni izbori nisu isto što i lokalni izbori. Građani na njima odlučuju o sastavu Narodne skupštine, dok se na lokalnim izborima neposrednije opredeljuju prema kandidatima, gradskim politikama, komunalnim problemima i radu lokalne administracije. Zato bi bilo pogrešno zaključiti da se rezultat parlamentarnih izbora automatski preslikava na buduće lokalne izbore. Ali bilo bi podjednako pogrešno i zanemariti njegov značaj.
Za lokalnu vlast u Sremskoj Mitrovici rezultat predstavlja razlog da pažljivije analizira raspoloženje birača. Pitanje više nije samo koliko građana podržava vladajuću političku opciju, već i koje teme mogu da utiču na njihovo opredeljenje. Infrastrukturni projekti, ulaganja u grad i sela, zapošljavanje, zdravstvo, komunalne usluge i odnos gradske uprave prema građanima predstavljaju oblasti u kojima se politička podrška može graditi, ali i gubiti.
Ukoliko vlast želi da razume izborni rezultat, neće biti dovoljno da ga posmatra samo kroz odnos stranačkih procenata. Potrebno je utvrditi gde je podrška bila najveća, u kojim sredinama je bila slabija i kakav je odnos birača prema konkretnim lokalnim politikama. Bez detaljne analize rezultata po biračkim mestima i istraživanja stavova građana, bilo bi preuranjeno tvrditi da je određena lokalna tema presudila na izborima.
Dobar izborni rezultat sam po sebi ne garantuje dugoročnu političku stabilnost. Studentska lista sada se suočava sa pitanjem kako da podršku iskazanu na parlamentarnim izborima pretoči u trajno političko delovanje. Za to su potrebni jasni programski ciljevi, prepoznatljivi predstavnici, organizacija na terenu i sposobnost da se građanima ponude konkretni odgovori na probleme koji ih svakodnevno pogađaju.
Poseban izazov predstavlja održavanje široke podrške birača koji ne moraju imati iste političke stavove niti ista očekivanja. Jedni mogu glasati zbog nezadovoljstva postojećom vlašću, drugi zbog podrške studentskom pokretu, a treći zbog želje za drugačijim načinom političkog odlučivanja. Bez dodatnih istraživanja nije moguće utvrditi koliko je koji motiv bio zastupljen. Upravo zato će buduće delovanje ove liste biti važan pokazatelj toga da li je rezultat izraz dugoročnije promene ili pre svega trenutnog političkog raspoloženja.
Rezultati otvaraju i pitanje prostora za tradicionalne opozicione stranke i manje političke organizacije. Ako veliki deo biračkog nezadovoljstva odlazi ka jednoj široko postavljenoj listi, manje stranke moraju da preispitaju koliko su prepoznatljive i koliko uspevaju da dopru do građana. To ne znači nužno da su izgubile svaki politički značaj. Njihova buduća uloga zavisiće od organizacije, programa, lokalnih predstavnika i sposobnosti da se uključe u rešavanje konkretnih problema.
U Sremskoj Mitrovici posebno će biti važno pratiti da li će se političko delovanje u narednom periodu usmeriti na saradnju različitih aktera, samostalno organizovanje ili međusobno nadmetanje za isti deo biračkog tela.
Rezultati u Sremskoj Mitrovici dobijaju dodatni značaj kada se uporede sa drugim sredinama u Sremu. Preliminarni podaci pokazuju različite odnose podrške u pojedinim gradovima i opštinama, što upozorava da se region ne može posmatrati kao jedinstven politički prostor. Razlike između Sremske Mitrovice, Rume, Inđije, Šida, Pećinaca i drugih sredina mogu biti polazna tačka za istraživanje lokalnih političkih i društvenih specifičnosti. Za pouzdanije zaključke potrebno je uporediti rezultate po biračkim mestima, izlaznost i demografske karakteristike, ali i sagledati lokalne teme koje su obeležile kampanju.
Najvažnije pitanje nije samo ko je osvojio više glasova, već kako će politički akteri odgovoriti na poruku koju su birači poslali. Od lokalne vlasti očekuje se da nastavi da rešava probleme građana i obrazlaže odluke o trošenju javnog novca. Od novih političkih aktera očekuje se da pokažu da mogu da ponude održiva rešenja, a ne samo da izraze nezadovoljstvo. Od svih učesnika političkog života očekuje se da prihvate odgovornost za javne tvrdnje i odluke.
Izborni rezultat u Sremskoj Mitrovici zato nije dovoljan da bi se unapred proglasila trajna promena političkih odnosa. Ali jeste dovoljan razlog da se dosadašnje procene preispitaju. Politička slika Mitrovice možda se menja, ali odgovor na pitanje da li je reč o trajnom preslagivanju snaga daće tek naredni period — kroz organizovanje političkih aktera, njihove konkretne poteze i odnos građana prema rezultatima njihovog rada.
(SMP)
