Ne postoji čovek koji tokom života nije stekao bar neku naviku. Svako od nas ih ima, one poželjne i one nepoželjne, neke kojih smo svesni i neke koje možda nikada nećemo osvestiti. Upravo zato što su toliko prisutne, prihvatamo ih kao neminovnost i ukoliko nam ne smetaju, ne obraćamo na njih pažnju.
Ipak, moć navika je velika i u značajnoj meri može uticati na kvalitet našeg života. Navike mogu postati teret koji vučemo kroz život i koji nas sprečava da živimo kao slobodna, kreativna ljudska bića.
Da bismo ih bolje razumeli, moramo krenuti od njihove definicije. One su naučeni, automatizovani obrasci ponašanja koji nastaju kao posledica ponavljanja određenih radnji i odvijaju se bez ulaganja mnogo svesnog napora. Za održavanje bilo koje navike nije potrebno prethodno razmišljanje kako bi se ona realizovala što nas može učiniti efikasnijim pri obavljanju određenih aktivnosti jer prilično štedi raspoloživu nam energiju.
Ovaj mehanizam naročito je dobar u slučaju korisnih navika jer ako se pođe od toga da su ljudi bića navike lako se može razumeti ukorenjenost ovih ponašanja, naročito jer nam ona olakšavaju svakodnevno funkcionisanje, omogućavajući da svest i pažnju usmerimo na ono što je u tom trenutku važnije i korisnije.
Ovo je slučaj kada govorimo o “pozitivnim”, svrsishodnim navikama koje imaju pozitivan ishod i olakšavaju svakodnevno funkcionisanje što nije slučaj kada govorimo o svim onim nekorisnim i često destruktivnim navikama koje su takođe često prisutne u svakodnevnom funkcionisanju. Najčešće “negativne” navike dolaze iz domena autodestruktivnog ponašanja, a koliko je njihova promena teška znaju svi oni koji su bar jednom pristupili ovakvompoduhvatu.
Problem koji dodatno otežava napuštanje ovih navika je ćinjenica da one donose trenutne zadovoljavajuće efekte, tj prilikom njihovog upražnjavanja osoba oseća prijatnost, olakšanje i zadovoljstvo. Ovaj efekat mogao bi se umanjiti razvijanjem svesnosti o kasnijim nepovoljnim posledicama ovakvih radnji jer ako se uzme za primer bilo koja od ovih navika, tipa pušenje, alkohol ili prejedanje, apsolutno je jasno kolike su i kakve pogodnosti koje se njima ostvaruju.
Razvijanje svesnosti o štetnosti ovakvih ponašanja može se nadalje koristiti svaki put kada se pojavi nagon za sprovodjenjem ovih navika u delo. Preispitivanjem da li je pomenuta navika deo svesne odluke ili automatizovana radnja čija je svrha možda oslobadjanje od napetosti, regulisanje nekih neprijatnih emocija ili prosto oslobađanje od dosade.
Ukoliko je neki od ovih povoda razlog za opstajanje pomenutih navika, potrebno je pronaći pravi način za njihovo gašenje i istrajati u tom procesu, budući da je njihovo usvajanje veoma lako, dok je oslobađanje od njih često dugotrajan process koji zahteva mnogo volje, upornosti i istrajnosti kako bi se ovaj poduhvatuspešno realizovao. Ono što je u čitavom procesu možda i ključno je to dana mestu te stare nepovoljne navike treba razviti novu i korisnu čije će upražnjavanje zaista biti prijatno i produktivno. Izbor je kao i u slučaju “negativnih” navika veliki, potrebno je oslušnuti sebe i dati sebi vremena za usvajanje novih ponašanja.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120