Kada je u pitanju problem vezan za pse lutalice situacija u gradu i okolnim selima, postaje nepodnošljiva, a u pojedinim trenucima gotovo i zapaljiva.
Sa različitih mesta na adresu nadležne Gradske uprave i Komunalne policije stižu pritužbe građana u vezi sa torturom koju oni ili njihova deca doživljavaju na ulicama, a čiji su uzročnik nekontrolisane grupe pasa lutalica. U pomenutim državnim ustanovama pravdaju se da im doneseni zakonski akti vezuju ruke, a Azil za pse još nije urađen kako bi se životinje sklonile sa ulica.
Nekad je taj problem rešavala poslovna jedinica “Zoo-higijena” koja je postojala u okviru JKP “Komunalije”, ali je, nakon neprestanih pritisaka od aktivista lokalnih udruženja za zaštitu pasa i mačaka, prestala sa radom. Iz ovih razloga, danas su građani Mitrovice prepušteni na milost i nemilost gladnim hordama pasa. I dok muška populacija grada ćuti i trpi, najugroženija su deca i žene, koje se, u pojedinim gradskim kvartovima, boje samostalno čak i izaći na ulicu.
Primera radi, par nedelja su stanare u naselju Dekanske bašte terorisali gladni psi tako da, ne samo da nisu smeli puštati decu napolje da se igraju, već noću nisu mogli ni da spavaju od horskog lajanja i psećih međusobnih obračuna oko teritorije.
Građani sa kojima smo razgovarali, navode da su se žalili na sve moguće adrese ali su svi slegali ramenima navodeći da su nemoćni kako zbog Zakona donesenih u Narodnoj skupštini Srbije, tako i agilnih aktivista udruženja za zaštitu životinja koji su veoma aktivni kad je u pitanju zaštita pasa lutalica, dok u isto vreme, sa svoje strane, gotovo da ne nude nikakvo rešenje za ovaj problem.
Po našim saznanjima Udruženje „Kanis“ je u poslednjih nekoliko meseci udomilo oko 200 i sterilisalo 300 pasa. Kako su istakli predstavnici ovog udruženja, akcijom čipovanja vlasničkih pasa i mačaka, kao i sterilizacijom, donekle će se rešiti problem pasa lutalica, ali to je premalo za trajno rešenje.
Ta šteta će možda biti i plaćena, možda i ne, ali ko će da nadoknadi trume deci koja ne smeju više sama da izađu ni ispred zgrade da se igraju, a kamoli da se prošetaju do gradske plaže ili da, u obližnjoj prodavnici, kupe sladoled.
Tokom pisanja ovog teksta, javila nam se i čitateljka iz Mačvanske Mitrovice, ljuta što se zbog istog problema u njenom mestu nadležni ograđuju i navode identične probleme koji imaju i žitelji u drugim delovima grada. Uglavnom, građani se listom slažu da treba urediti i ovu oblast po evropskim standardima, ali se stvari ne mogu postavljati naglavačke.
Drugim rečima, nisu nam, valjda, postali važniji psi lutalice od rođene dece!?
(Milan Milivojević)