Sa svega 10 ari zemljišta zasađenim belim slezom u jednoj sezoni može se zaraditi preko 1000 evra, dok su ulaganja oko 20.000 dinara. Neven donosi manju dobit, ali su i manja ulaganja.
Cena od 800 dinara za kilogram očišćenog korena belog sleza razlog je što se za sadnju te lekovite biljke odlučuje veliki broj broj zadruga. Za kilogram suvog cveta nevena proizvođači su minule sezone dobijali 600 dinara, za kilogram vranilove trave 150 dinara, a za kilogram peršuna 140 dinara.
Prema rečima direktora zadruge u Gadžinom Hanu, koja se takođe bavi proizvodnjom ovih biljaka, Zorana Ilića, računica pokazuje da se sa svega 10 ari zemljišta zasađenim belim slezom u jednoj sezoni može zaraditi preko hiljadu evra, dok su ulaganja oko 20.000 dinara.
„Od svih lekovitih trava koje se uzgajaju na našem podneblju, beli slez zahteva najveća ulaganja, ali je i njegova cena najbolja. Ta biljka zahteva đubrenje i dva tretiranja zaštitnim sredstvima i otuda ulaganja od 20.000 dinara za 10 ari“, razjasnio je Ilić.
Prema njegovim rečima, među zadrugarima i kooperantima dosta je popularan i neven, koji sa 10 ari može doneti prihod od oko 50.000 dinara, a koji zahteva ulaganja od oko 15.000 dinara.
„Beli slez je najteži za čišćenje jer može samo da se ručno ljušti, ali je neven najteži za branje, pošto se bere između 9 i 16 sati, kada je sunce najjače i to svakog drugog ili trećeg dana, od juna do prvih mrazeva.“
Zadrugari uzgajaju, ali na manjim površinama, i vranilovu travu i peršun.
„Protekle dve godine nisu išle na ruku uzgajivačima lekovitog bilja. Epidemija virusa korone uticala je da pojedina domaćinstva odustanu od uzgajanja, a pojedini da smanje zasade. Veoma sušna prošla godina uticala je da prinosi budu za 40 odsto manji u odnosu na 2020. godinu“, izjavio je Ilić.
Zadruga „Zaplanjski zasad“ sada ima 15 zadrugara i 50 onih koji nisu samo sa područja Gadžinog Hana već i iz Dimitrovgrada, Medveđe, Aranđelovca, Vranja, Jagodine, Zaječara i Niša.
Uzgajanjem lekovitog bilja mogu da se bave vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, a taj uslov postoji jer sve finansijske transakcije idu preko računa. Zadrugari i kooperanti ne moraju da se bave organskom proizvodnjom, ali potrebno je da prođu određenu edukaciju i da imaju određeno iskustvo u obradi zemlje, kazao je Ilić.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
