Narodni poslanik je termin koji u demokratskim društvima označava osobu koja predstavlja celokupno stanovništvo određene oblasti, koju biraju građani te oblasti.
Shodno definiciji se da zaključiti da je pojam „oblast“ vezan za geografski prostor. I jeste. Svuda, sem u Srbiji, gde je u pitanju mnogo kompleksniji momenat, koji iziskuje podelu prema obrazovnoj, intelektualnoj i moralnoj referenci.
Jedna, manjinska oblast, predstavnike u skupštini bira na osnovu ponuđenog programa, ideje i kvalifikacija, dok druga, većinska, izbor vrši prema milosti koju vrhovni zapovednik vojske, zemlje, neba i vazduha, ukaže svojim najbližim podanicima. Blagoslov egzistencije u skupštinskim klupama zavisi od učinka pojedinca u prethodnom mandatnom periodu, (pod učinkom se podrazumevaju hvalospevi o gospodaru i što sadržajnija salva uvreda prema svakome ko se usudi da kritikuje lik i delo istog).
Kako ovakve podele izgledaju u praksi imali smo priliku videti već u prvom skupštinskom zasedanju gde su koplja ukrstili profesor Janković i narodna poslanica Staša Stojanović. Oboje su se predstavili u skladu sa mogućnostima. Dok je profesor Janković iskoristio priliku da ukaže na anomalije sistema, narodna poslanica Stojanović je snimala selfi priličniji „Zadruzi“, nego skupštinskom zdanju.
Početak garantuje uzbudljiv nastavak, pogotovo ako u obzir uzmemo činjenicu da će prvu violinu pozicije svirati Milenko Jovanov, a skupštinom predsedavati Vladimir Orlić, vedete kontinuiteta opskurne radikalske misli.
A ostali?
Kebare, Langare, Pilje, Srbe…
Ne trudite se ni da im pamtite imena, oni su tu samo da popune broj i da na zvuk zvonceta rade ono za šta su plaćeni, viču i halaču, kao i svi azapi.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO