Aleksandar Stanković, koji je završio Arhitektonski fakultet, a trenutno je na master studijama u Londonu, iz našeg je kraja, Sremac, rođen u Sremskoj Mitrovici, a nakon srednje škole dobio je priliku da studira u inostranstvu i tu priliku je i iskoristio.
Kako nam kaže, trenutno nema u planu povratak u Srbiju.
„Ne isključujem opciju povratka u Srbiju, ali mi u ovom trenutku nije namera. Razlozi za boravak u bilo kojoj zemlji su raznoliki – poslovni, privatni, kulturološki, tako da balans između tih stvari uslovljava promenu mesta. Međutim, budući da se bavim arhitekturom, što je prilično univerzalna profesija, rado bih poslovao i u Srbiji jer verujem da ima dosta potencijala“, objašnjava Aleksandar.
On nam priča i šta je to što mu je inostranstvo pružilo, a što ovde nije mogao da dobije.
„Pre svega jedan veoma savremen i eksperimentalan način obrazovanja, koji je znatno više fokusiran na izgradnju stavova i ličnosti pojedinca. Uz to, sistemski ustanovljena industrija koja omogućava efikasnije zapošljenje studenata po završetku fakulteta. S druge strane, kolektivni duh i kulturološka specifičnost su stvari koje mi veoma nedostaju iz Srbije“, ističe Aleksandar.
On smatra da ljudi moraju da pokažu nezadovoljstvo kako bi se bilo šta promenilo.
„Smatram da je iskazivanje nezadovoljstva korak ka unapređenju situacije, bilo da su u pitaju životni standard, ljudska prava, ekologija…“, kaže Aleksandar.
Aleksandar je istakao i da je plagiranje diploma nedopustivo.
„Plagiranje obezvređuje suštinsko poimanje znanja i struke. S druge strane, sa razvitkom tehnologije, u 21. veku mnogim ljudima fakultet nije neophodan da bi imali znanje i ostvarili uspeh. Nadam se da ću u budućnosti biti u mogućnosti da doprinesem poboljšanju situacije na bilo koji način“, kaže Aleksandar.
Na pitanje kako su ljudi u njegovom okruženju reagovali na to što je iz Srbije, Aleksandar kaže da su reakcije uglavnom neutralne.
„Još uvek postoji asocijacija na dešavanja iz devedesetih godina, ali je slika znatno unapređena zahvaljujući pojedincima iz oblasti sporta, umetnosti i slično“, naglašava on.
Aleksandar ističe da on ne deli ljude, ali da kulturološke razlike, ipak, utiču na odnose sa ljudima.
„Nije mi važno odakle ljudi iz moje okoline potiču, jer smo uglavnom svi odnekud. Doduše, kulturološka sličnost je neretko presudna za produbljivanje odnosa“, objašnjava on.
On nam kaže i šta je ono što život u stranoj zemlji čini boljim od života u Srbiji.
„Smatram da je boravak u stranoj, razvijenijoj zemlji blagotvoran, jer sam naprosto mnogo toga naučio – od složenosti i funkcionisanja socio-ekonomskog sistema, profesionalne kulture, ali i interakcije sa različitim narodima i narodnostima. Osim toga, udaljenost od Srbije naučila me je da cenim svoje poreklo i da shvatim zašto je bitno očuvati ga“, zaključuje Aleksandar.
( V. Stojsavljević /Danas/foto: privatna arhiva)
