Naša Mitrovčanka dr Sanja Barać: Njeni lekovi će gljivicama pomrsiti račune

0
2638
Foto L’Oreal_FWIS

Aleksandra Barać je dobitnica mnogih priznanja za najbolje mlade lekare u svetu i najuspešnije u Srbiji, u razgovoru za naš list doktorka otkriva temu najnovijeg naučnog rada.

Akademska i radna biografija Aleksandre Barać, odnedavno mame jedne devojčice, puna je impozantnih dometa za mladu naučnicu, iz male države kao što je naša. Ona ima 34 godine i već je zavredela mesto među najuspešnijim svetskim profesorima u oblasti dijagnostike i lečenja gljivičnih infekcija kao član Evropske akademije medicinskih mikologa.

Još kao student medicine, na kliničkim vežbama, ona je u stvari „inficirana” željom da se bavi naučnim radom i posveti istraživanjima gljivičnih infekcija. Bio je tu pacijent s malignitetom u veoma lošem stanju koga su lekari maltene otpisali zbog iznenadne invazivne infekcije. Detaljnim analizama, seća se Aleksandra, utvrđeno je da je reč o gljivičnom oboljenju, koje je izlečeno zahvaljujući adekvatnoj antigljivičnoj terapiji.

Tada je odlučila da se posveti istraživanju gljivičnih infekcija. Za manje od decenije, u uglednim međunarodnim i nacionalnim časopisima, objavila je ukupno oko 150 naučnih radova. Za „Politiku” otkriva do sada neobjavljenu ideju koja je okupira u trenutnom i budućem naučnoistraživačkom radu. Naravno, pojašnjava tako da je i laici razumeju, a okosnica su „nosači” leka.

– Antigljivični lekovi su poprilično hepato i nefrotoksični, što znači da imaju loš efekat na jetru i bubrege. Primena antigljivične terapije zato se ne propisuje tako olako, već isključivo kad za to zaista postoji indikacija. Kad to znamo, nema razloga da koristimo sistemsku antigljivičnu terapiju, koja deluje na ceo organizam. Želim da napravimo specifične nosače koji će antigljivične lekove tražiti, po principu „antitelo – antigen”. Ideja je da se međusobno traže taj nosač, lek i antitelo i da idu tačno tamo gde je antigen, odnosno gljiva u organizmu i da tu lokalno deluju – predočava Aleksandra na čemu trenutno radi.

Ne bi bilo prvi put da se klinička praksa izmeni zahvaljujući njenom naučnom radu. Ona se pretežno bavi dijagnostikom i lečenjem invazivnih respiratornih i alergijskih gljivičnih bolesti, a kao rezultat njenih istraživanja u kliničku praksu već su uvedeni novi protokoli za detekciju gljiva u sinusima. Zaposlena je u Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i naučni je saradnik na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U konkurenciji od 3.000 lekara specijalizovanih za dijagnostiku i lečenje gljivičnih infekcija iz celog sveta, priznanje koje se dodeljuje svake pete godine za najboljeg mladog naučnika u oblasti kliničke mikologije uručeno je Aleksandri Barać, prošle godine u Amsterdamu. Pre toga je u Beču dobila nagradu za najuspešnijeg mladog lekara u oblasti infektivnih bolesti i kliničke mikrobiologije, takođe, u svetskim okvirima.

Počasni je profesor i član međunarodnog odbora za doktorske disertacije na Univerzitetu u Sasariju u Italiji. Bila je predavač po pozivu na više od 30 međunarodnih i nacionalnih kongresa, između ostalog, u Londonu, Stokholmu, Barseloni, Salcburgu, Rimu, Solunu… Kad se pogledaju njeni dometi, nameće se utisak da je lako biti uspešan naučnik u ovdašnjim i svetskim krugovima, ali nije tako.

– Hiljadu je tu uspona i padova, s puno odbijanja, i u samom najbazičnijem određivanju nekih eksperimenata pa do objavljivanja radova u časopisima. Moramo imati jasnu viziju i bezuslovnu upornost. I kad se zacrtani cilj dostigne, uvek se postoji novi, nema kraja – uverava naučnica čija su dostignuća nedavno u Vladi Srbije nagrađena i stipendijom „Za žene u nauci”.

Izvor: politika.rs

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here