Konačan rezultat od 4:1 mogao bi da ostavi utisak da su Njujork Niksi lako savladali San Antonio Sparse u finalu ovogodišnje NBA lige. Ono što se zaista dogodilo bilo je potpuno drugačije. Svaka od pet utakmica ušla je u poslednja dva minuta sa razlikom od najviše tri poena, dok su Niksi svaku od svoje četiri pobede ostvarili nakon dvocifrenog zaostatka.
Sparsi su bolje počinjali, Viktor Vembanjama je u pojedinim trenucima delovao nezaustavljivo, a mladi tim iz Teksasa nekoliko puta je bio na jednu odbranu ili jedan pogođeni šut od potpuno drugačijeg toka serije. Ipak, kada je trebalo donositi najvažnije odluke, Njujork je imao Džejlena Bransona, više iskustva i gotovo neverovatnu sposobnost da odbije da izgubi.
Niksi su petu utakmicu dobili sa 94:90, završili seriju i osvojili prvi šampionski prsten još od 1973. godine. Pedeset tri godine čekanja završene su u San Antoniju, a Branson je sa 45 poena stavio tačku na jedno od najupečatljivijih finala u novijoj istoriji lige.
Rezultat koji ne otkriva celu priču
San Antonio je prvu četvrtinu dobio u svih pet utakmica, sa ukupno 57 poena prednosti. Sparsi su redovno koristili visinu i pokretljivost Vembanjame, igrali brže i pronalazili otvorene šuteve pre nego što bi odbrana Niksa uspela da se postavi.
Problem je nastajao kasnije. Njujork je tokom čitavog plej-ofa pokazivao da mu zaostatak ne menja način igre. Umesto paničnih napada i brzih šuteva, Niksi su nastavljali da traže Bransona, napadaju povoljne duele i postepeno povećavaju fizički pritisak.
U prvoj utakmici gubili su 14 poena, ali su je završili serijom 11:0 i pobedili sa 105:95. Branson je postigao 30 poena, od toga 13 u poslednjoj četvrtini, dok je Karl-Entoni Tauns dodao 18 poena i 12 skokova.
Već tada je postalo jasno kako će izgledati čitavo finale. Sparsi bi gradili prednost, a Niksi bi čekali trenutak u kome utakmica postaje sporija, tvrđa i neugodnija.
Promašaj koji je mogao da promeni seriju
Druga utakmica bila je još neizvesnija, i za sve na online kladionici i više nego nepredvidljiva. San Antonio je u poslednjoj četvrtini nadoknadio 14 poena zaostatka i dobio priliku da izjednači seriju. Pri rezultatu 105:104 za Njujork, Vembanjama je u poslednjim sekundama uputio šut za pobedu, ali lopta nije prošla kroz obruč.
Francuz je završio meč sa 29 poena i devet skokova, ali je Njujork preživeo i poveo sa 2:0. Jedan pogođeni šut mogao je da pošalje seriju u potpuno drugom pravcu. Umesto toga, Niksi su se vratili u Medison skver garden sa dve pobede ostvarene na gostujućem terenu.
Sparsi su u trećoj utakmici pokazali da još nisu završili. Vembanjama je sa 32 poena, osam skokova i šest asistencija predvodio San Antonio do pobede od 115:111. Niksi su prvi put izgubili posle 13 uzastopnih pobeda u plej-ofu, a mladi tim iz Teksasa smanjio je rezultat u seriji na 2:1.
Najveći preokret u istoriji NBA finala
Četvrta utakmica pretvorila je dobro finale u istorijsko. San Antonio je početkom treće četvrtine vodio sa 81:52. Prednost od 29 poena delovala je nedostižno, posebno protiv ekipe koja je prethodni meč već dobila u istoj dvorani.
Niksi su, međutim, počeli da smanjuju razliku posed po posed. Branson je preuzimao napade, odbrana je postajala agresivnija, a O-Dži Anunobi kažnjavao je svaku grešku Sparsa.
Branson je završio utakmicu sa 36, a Anunobi sa 33 poena. Ipak, najvažniji trenutak dogodio se 1,2 sekunde pre kraja. Branson je promašio težak šut za tri poena, ali je Anunobi uhvatio odbijenu loptu i ubacio je za pobedu od 107:106.
Bio je to najveći preokret u istoriji NBA finala. Niksi su u poslednjih nešto više od 21 minuta nadigrali San Antonio sa 55:25 i poveli sa 3:1. Sparsi nisu izgubili samo utakmicu. Izgubili su i priliku da seriju vrate na početak nakon što su je gotovo potpuno kontrolisali.
Bransonova utakmica karijere
San Antonio je i u petoj utakmici bolje počeo. Domaćin je stigao do 16 poena prednosti, ali je taj zaostatak, posle svega što se već dogodilo, Njujorku verovatno izgledao gotovo bezazleno.
Branson je preuzeo kontrolu. Postigao je 45 poena, najviše za jednog igrača Niksa u utakmici NBA finala, i pogodio najvažnije šuteve kada su se Sparsi još jednom približili. Uz to je imao tri skoka, tri asistencije i dve ukradene lopte.
Njujork je pobedio sa 94:90, a Branson je proglašen za najkorisnijeg igrača finala. Seriju je završio sa prosekom od 32,6 poena, 4,2 skoka i 4,6 asistencija. Njegova statistika bila je impresivna, ali je još važnija bila sposobnost da najbolje minute odigra onda kada je razlika najmanja.
Nije slučajno što su se Niksi toliko puta vraćali, i što su zadavali glavobolje svima koji su igrali sportsko klađenje na njih. Njihov kapiten nikada nije delovao kao da rezultat zahteva promenu plana. Nastavljao je da dolazi do svojih pozicija, napada niže ili sporije čuvare i kontroliše ritam sve dok se utakmica ne pretvori u ono što Njujorku najviše odgovara.
Titula čitavog tima
Iako je Branson bio lice šampionske ekipe, Niksi nisu osvojili titulu samo zahvaljujući njemu. Tauns je donosio poene, skokove i dodatno širenje terena, Anunobi je čuvao najbolje protivničke igrače i postigao najvažniji koš serije, dok su Džoš Hart i Mikal Bridžis obavljali veliki deo posla koji se ne vidi uvek u statistici.
Njujork je imao dovoljno različitih rešenja da preživi trenutke kada Branson nije pogađao. Upravo je ta širina omogućila ekipi Majka Brauna da plej-of završi sa 15 pobeda u poslednjih 16 utakmica.
Za franšizu poznatu po dugim periodima razočaranja, pogrešnim odlukama i neispunjenim očekivanjima, ova titula nije bila samo još jedan trofej. Niksi su poslednji put igrali NBA finale 1999, a poslednji put ga osvojili 1973. godine, kada su tim predvodili Volter Frejžer i Vilis Rid.
Vembanjama je izgubio finale, ali ne i budućnost
San Antonio je ostao bez šeste titule, ali je teško govoriti o njegovoj sezoni kao o neuspehu. Sparsi su prvi put od 2014. stigli do NBA finala, i to sa drugim najmlađim timom koji je došao do završne serije u eri napada od 24 sekunde.
Vembanjama je u svom prvom finalu pokazao koliko već sada može da utiče na utakmicu. Postizao je poene spolja i iz reketa, menjao protivničke šuteve i terao Nikse da čitav napad prilagođavaju njegovoj poziciji na terenu.
Uz njega su važne minute dobijali Stefon Kasl, Dilan Harper, Devin Vasel i Džulijan Šampanji. Sparsi su pokazali talenat dovoljan za borbu za titulu, ali i neiskustvo zbog koga su ispuštali velike prednosti. Upravo bi takvi porazi mogli da postanu važan deo njihovog razvoja, a rezultati bi shodno tome trebalo da dođu.
Kraj decenijskog čekanja
Posle 53 godine, Njujork ponovo ima košarkaškog šampiona. Ovoga puta titula nije osvojena dominacijom od početka do kraja, već odbijanjem da se prihvati poraz čak i onda kada je delovao gotovo neizbežno.
Sa druge strane, rezultat od 4:1 neće pokazati koliko su Sparsi bili blizu. Neće pokazati promašaj Vembanjame u drugoj utakmici, vođstvo od 29 poena u četvrtoj ni prednost od 16 poena u odlučujućem meču.
Pokazaće, međutim, ko je češće pronalazio bolja rešenja kada su utakmice stizale do poslednjih minuta. Branson i Niksi su to uspeli četiri puta, dok je San Antonio svoju jedinu neizvesnu završnicu pretvorio u pobedu u trećem meču.
(SMP)
