Odlazi „Mitros“ ostaje pitanje: ČEMU UOPŠTE SLUŽE SUBVENCIJE?

Nekadašnji jugoslovenski gigant, industrija mesa „Mitros“ iz Sremske Mitrovice, definitivno obustavlja proizvodnju 15. decembra.

Podsetimo, posle privatizacije, Mitros je nekoliko puta bio na kolenima. Ipak, 2015. godine pogon za 800.000 evra otkupljuje austrijska firma Gilinger, koja potom ulaže još 20 miliona evra. Milione je uložila i država. Gerlinger je, u svakom slučaju, ispunio ugovornu obavezu sa državom. Investicije su opravdali, zapošljavajući u nekim periodima i više od ugovorenog broja, kažu u Ministarstvu privrede. I prema svemu sudeći, tu je kraj.

„Kompanija više nije u ugovornom odnosu sa Ministarstvom i ne postoje bilo kakva uzajamna prava i obaveze, odnosno potraživanja i dugovanja„, navode u Ministarstvu privrede. 

Agroanalitičar Branislav Gulan smatra da je loša analiza tržišta jedan od ključnih razloga propasti Mitrosa. 

„Oni su došli u Srbiju, svinjski Srem, a u svinjskom Sremu više nema svinja. To je najveći problem. U Srbiji više nema svinja. Mi sad imamo manje od dva miliona grla. Oni su mislili da će da izvoze„, rekao je Gulan. 

Pred sremskim stočarima u Sremu sada je izazovan period.

„Mi ostajemo bez Mitrosa, jednog giganta koji je uzimao od nas svinje. Ostali smo bez Big bula, verovatno će to biti veliki problem za nas uzgajivače svinja. Kome ćemo mi plasirati tu našu robu„, pitaju se. 

Mitros je još jedna u nizu kompanija koja je dobila subvencije države, a sada obustavlja proizvodnju. Za kritičare subvencija stranim investitorima koju je započela Tadićeva, a nastavila Vučićeva vlast, to je dokaz pogrešne ekonomske politike. Oni koji je brane odgovaraju da se broj tako privučenih investitora meri stotinama, a broj onih koji su otišli može se nabrojati na prste jedne ili dve ruke. 

Na dilemu da li stečaj Mitrosa treba posmatrati kroz prizmu državnih subvencija ili su tu u pitanju neki drugi faktori koji su uticali na to da se fabrika zatvara, neki ekonomisti smatraju da u slučaju Mitrosa ne postoji jedan izolovani razlog. 

„Ne možemo reći da su samo subvencije ta stvar koja je ovde dovela do toga. One su ih zapravo dovele ovde. Ne možemo reći ni da su samo plate koje su, da kažemo, porasle u Srbiji. Oni imaju i taj poljoprivredni problem, imamo manje svinja. Međutim, činjenica je da su subvencije jedno od ključnih pitanja kada se radi o našem modelu privlačenja investitora, da li je to opravdano ili nije. Činjenica je da mi nikad nismo videli nikakvu analizu koja bi nam pokazala da li se to nama isplati ili se ne isplati„, navode poznavaoci ovog problema. 

Uzgred, Mitros je zapošljavao između 300 i 500 radnika, a dobio je subvencije od 10.000 do 15.000 evra po radnom mestu. 

„Da je otišao samo Mitros, ne bi bio problem. Problem je u tome što se ubrzava odlazak tih investitora. Pre Mitrosa imali smo Geox, Džinsi, Šinvon, Bertex i razne druge kompanije koje su odlazile. I to ubrzavanje je ono što nas zapravo sada brine. Dakle, vi privlačite investitore velikim subvencijama, to je novac koji im dajete da bi oni ovde došli. Onda dolaze investitori koji zapravo zavise od tog novca, koji tu vide tu prednost. Dakle, jeftina radna snaga, nisko plaćena radna mesta, nisko kvalifikovane pozicije„, kažu ekonomisti dodajući da u Srbiji ostaju oni investitori kojima državna subvencija nije jedini razlog za dolazak. 

Ipak, da sve nije tako crno, govori i činjenica da Mitros neće sasvim obustaviti proizvodnju. Staviće katanac na pogon, ali pojedine farme će nastaviti sa radom.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO