U Sremskoj Mitrovici desila se prava mala misterija – projekcija filma „Indeks“, koja je trebalo da osvetli „veliku borbu“ studentskih blokadera, nestala je brže nego interesovanje publike za istu. Organizatori iz redova lokalnog Zbora najpre su najavili događaj sa dozom revolucionarnog naboja, ali su ga potom – tiho i diskretno – otkazali.
Razlog? Kako kažu, projekcija je „zabranjena“. Od strane koga? Ne zna se. Zbog čega? Još manje.
Ova neuhvatljiva zabrana, koja postoji taman koliko i publika koja je trebalo da prisustvuje projekciji, deluje kao zgodan alibi za nešto mnogo jednostavnije – praznu salu i još prazniji interes građana.
Jer, istini za volju, kada događaj izazove pažnju ravnu nuli, organizatorima ne preostaje mnogo opcija. Ili da priznaju da ih niko ne sluša, ili da pronađu nevidljivog krivca. Ovog puta izabran je ovaj drugi, kreativniji pristup – imaginarna zabrana.
Film „Indeks“, koji navodno prikazuje aktivnosti studenata blokadera, tako je ostao neodgledan. Ne zato što je zabranjen, već zato što, čini se, više nikoga ne zanima. Revolucionarni zanos koji je nekada pokušavao da se predstavi kao talas promena, sada više liči na ispumpani balon – bez pravca, bez energije i, što je najvažnije, bez publike.
Posebno je zanimljivo što aktivisti Zbora i dalje nastupaju kao da su u centru velikih društvenih previranja, dok realnost oko njih sve više podseća upravo na praznu bioskopsku salu. Možda bi prvi korak ka rešenju bio da im neko diskretno javi ono što publika već glasno pokazuje – da je njihova predstava završena, reflektori odavno ugašeni, a obojena revolucija propala.
U suprotnom, rizikuju da nastave sa otkazivanjima „zabranjenih“ događaja koje niko nije ni planirao da poseti – što je, ruku na srce, prilično nezahvalna forma političkog aktivizma.
