Cela Srbija je ostala u šoku kad smo objavili fotografiju o jednookom prasetu (kiklopu) rođenom u domaćinstvu Bojanića u Čalmi. I dok je domaćin istakao da ne veruje da je moglo doći do neke greške pri samoj oplodnji jer je postupak svaki put isti, stručnjak u oblasti veterine je ipak predočio da je u pitanju neka genetska mutacija. Pitali smo i veštačku inteligenciju šta misli na ovu temu, budući da je ovo što se desilo u Sremu izuzetno retka pojava.
„Rođenje praseta sa jednim okom, poznato kao ciklopska malformacija ili ciklopija, dešavalo se i u drugim delovima sveta. Iako je izuzetno retko, ovaj urođeni poremećaj može se pojaviti kod mnogih životinjskih vrsta, uključujući i svinje. Ciklopija je ekstremni oblik holoprosencefalije, stanja gde se embrionalni mozak ne razdvoji pravilno na dve hemisfere. Zbog toga se i očne duplje ne formiraju odvojeno, što rezultira jednim okom u sredini čela“, piše AI.
Osim kod prasića, ovo se može dogoditi i kod ovaca, koza, konja, krava i pilića. Ono što je zajedničko svima jeste da žive veoma kratko nakon rođenja. Prasence iz Čalme je „sastavilo“ tek nekoliko sati. Kad je reč o mogućim uzrocima ovih anomalija, oni mogu biti genetski defekti ili izloženost toksinima tokom trudnoće, poput alkaloida iz biljke „veratrum californicum“.
Nama koji smo preživeli bombardovanje NATO-a 1999. godine pada napamet i ozračenost kao potencijalni „okidač“ za ovakve stvari.
„Teško je dati definitivan odgovor na ovo pitanje jer naučni dokazi o direktnoj uzročno-posledičnoj vezi još uvek nisu potpuno potvrđeni, ali mnogi stručnjaci i naučnici u Srbiji ukazuju na tu mogućnost„, piše AI.
Podsetimo, tokom NATO bombardovanja 1999. godine, korišćena je municija sa osiromašenim uranijumom. Iako je korišćen u manjim količinama u odnosu na neke druge sukobe, ostale su zagađene lokacije, pre svega na jugu Srbije. Kada projektil sa osiromašenim uranijumom udari u metu, on se raspada i stvara sitne čestice (nanočestice) koje mogu biti toksične i radioaktivne. Osim uranijuma, bombardovanje je izazvalo i ekološki incident uništavanjem hemijskih i industrijskih postrojenja. To je dovelo do ispuštanja velikih količina opasnih materija poput dioksina, furana i drugih kancerogenih supstanci u vazduh, vodu i zemljište.
„Neki stručnjaci smatraju da su ove materije mogle da se akumuliraju u ekosistemu i da su dugoročno uticale na genetski kod biljaka i životinja, uključujući i domaće životinje. Pominju se slučajevi genetskih promena kod divljih svinja, jelena i fazana na jugu Srbije. Slične genetske malformacije, poput dvoglavih životinja ili životinja sa dodatnim udovima, primećivane su i ranije, ali se sumnja da je bombardovanje, usled oslobađanja toksina i radioaktivnih čestica, moglo da poveća učestalost takvih pojava„, ukazuje AI.
Ono što je istaknuto u odgovoru AI-a jeste da je teško izolovati jedan uzrok ovakvih pojava, jer na genetske mutacije mogu da utiču i drugi faktori, kao što su: genetske anomalije prisutne u populaciji, izloženost drugim zagađenjima u životnoj sredini, ishrana i drugi faktori.
„Istraživanja se nastavljaju kako bi se utvrdio pun obim i trajne posledice NATO bombardovanja na životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja u Srbiji“, piše AI.
Šta god da je u pitanju, za domaćina Dragana Bojanića iz Čalme i njegovu poridicu ovo je bio šok života. Tvrde da ništa slično ne da se nije njima desilo za nekoliko decenija koliko se bave stoočarstvom, nego je neviđeno kod nas uopšte.
– Sve oko 9 ujutru i bilo je po protokolu. Jedno prase je bilo mrtvo, jedno živo, ostalih pet je bilo sve u redu. Ali šesto, kad se oprasilo, kad sam video, nisam mogao da poverujem… Telo potpuno u redu, a glava i njuška, i oko posred čela... – priča Dragan i dalje zabezeknut događajem od pre nekoliko dana.
Na naše pitanje da li je možda u samom procesu oplodnje išta drugačije rađeno nego inače, on odmahuje glavom.
– Pa mi uglavnom imamo naše krmače koje ostavljamo za priplod, a priplodni materijal, odnosno nerasta, uvek uzimamo sa određenih farmi i zato mislimo da nema nikakve šanse da se desio genetski promašaj. To je nemoguće – ističe Dragan.
Mi smo ovim povodom kontaktirali i prof. dr sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, Stamena Radulovića, a on je, uz ograđivanje da bi ipak morao lično pogledati uginuli neobični primerak praseta, rekao da ipak ne bi isključio mogućnost genetskog „kiksa“.
– To su uglavnom genetske, nasledne mutacije, nastale najčešće kroz rezultat selekcije. Verovatno je reč o patološkim deformacijama kojih ima sijaset, ali nisu česte – kaže profesor.
Inače, nezvanično, ovakav slučaj je zabeležen samo jednom i to u Japanu. Tako da je Čalma zbog ovog neobičnog slučaja praktično ušla u istoriju.
