U kuhinjama od Vardara do Triglava, od kuća na selu do radničkih stanova u gradovima, palenta je decenijama bila više od običnog jela. Bila je doručak, ručak, večera, ali i uteha i sigurnost. A među najpoznatijima – palenta iz Mitrosrema, koja je, kako kažu stariji, „othranila generacije širom bivše Jugoslavije“.
U vremenima kada se živelo skromno, ali dostojanstveno, palenta je bila temelj ishrane. Pravljena od domaćeg kukuruznog brašna, kuvala se u velikim loncima, mešala drvenom varjačom i služila uz sir, kajmak, mleko, čvarke ili samo parče hleba. Nije birala ni bogate ni siromašne – svi su je jeli, svi su je pamtili.
„Kad nije bilo ničega, bilo je palente. A kad je bilo svega, palenta je opet bila na stolu“, priča jedan Mitrovčanin, prisećajući se detinjstva u kojem je miris kukuruza iz kuhinje bio znak da je porodica na okupu.
Mitrosrem, kompanija iz Sremske Mitrovice, koja je danas poznata po štrajkovima i nizu neuspelih privatizacija u kojima je učestvovao čak i narko bos Darko Šarić, svojevremeno je, zahvaljujući plodnoj zemlji i tradiciji uzgoja kukuruza, bio sinonim za kvalitetno brašno. Mlinovi su radili punom parom, a vreće kukuruznog griza odlazile su vozovima i kamionima širom zemlje. U mnogim domovima, palenta iz Srema bila je prva hrana koju su deca naučila da jedu i poslednja koju su stariji prestajali da kuvaju.
Mitrosremovi proizvodi od kukuruza decenijama su bili na našim trpezama, a tajna njihovog uspeha bila je u najboljoj sirovini i proizvodima bez veštačkih boja, aroma i konzervansa. Na palenti „sa dečakom“ odrastale su generacije dece u nekadašnjoj Jugoslaviji. Ovaj prepoznatljiv proizvod „Mitrosrema“, čiju ambalažu već godinama krasi slika plavokosog dečaka koji zadovoljno jede palentu, i dalje se nalazi na trpezama širom zemlje i ima svoje verne potrošače i van granica Srbije.
Bez obzira što danas živimo u vremenu brze hrane i industrijskih proizvoda, palenta se vraća na trpezu – ali sa novim značenjem. Više nije simbol siromaštva, već tradicije, zdravlja i identiteta. U restoranima se služi kao „rustično jelo“, na pijacama kao „domaći proizvod“, a u sećanjima kao dokaz da jednostavne stvari najduže traju.
Zbog svega navedenog, palenta iz Mitrosrema nije samo kukuruzno brašno i voda. Ona je priča o radu, strpljenju i zajedništvu. Priča o generacijama koje su odrasle na jednostavnoj hrani, ali snažnim vrednostima. I dokaz da se istorija jednog naroda ponekad može ispričati – kašikom palente.
