Kada bi se bogatstvo neke zemlje merilo po njenim prirodnim dobrima, a ne po materijalnim, smatramo da bi Srbija tada bila mnogo više na lestvici nego sada. Danas čovek može da stvori sve, recimo skoro sve, ukoliko ima novca, ali nikako ne može sagraditi ili kupiti prirodu. Možda nemamo najvišu zgradu na svetu ili najbolji hotel, ali imamo najlepše prirodne atrakcije, a u daljem tekstu ćemo predstaviti samo neke od njih.
Specijalni rezervat prirode Uvac
Jedno od najlepših prirodnih blaga Srbije je specijalni rezervat Uvac. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, na oko 250 kilometara udaljenosti od Beograda. Zahvata površinu od 7,453 hektara i teritorije opština Nova Varoš i Sjenica. Od 1971. godine je pod zaštitom države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.
Rezervat se prostire između planina Zlatar i Javor. U reljefu dominiraju kraški oblici kao što su vrtače, uvale, jame i pećine. Kanjon reke Uvac predstavlja simbol celog rezervata, a njegovi meandri podsećaju na lavirint, jer se vijugavo provlače kroz krečnjačke stene.
Pregrađivanjem reke i izgradnjom hidroelektrana Uvac i Kokin brod nastala su tri veštačka jezera. Reku i jezera možete obići brodićima, dok ostatak rezervata najbolje možete istražiti pešačkim turama. Nemojte da vas iznenadi bogata fauna dok budete šetali. Predeo rezervata je poznat po tome što je stanište ogromnom broju ptica, čak 130 vrsta. Najznačajnija vrsta koja tu boravi je beloglavi sup.
Sokobanjska izletišta
Sokobanja se nalazi u kotlini između Timočkog i Moravskog basena, na 400 metara nadmorske visine. Sa svih strana je okružena planinama Ozren, Rtanj i Devica, Bukovik. Proglašena je prvom ekološkom opštinom u Srbiji 1992. godine.
Najpoznatije izletište u Sokobanji jeLepterija. Do njega se stiže šetnjom kroz šumu i predeo pored reke, i sam put predstavlja poseban doživljaj. Izvor reke Moravice je pravo osveženje tokom letnjih meseci. Ovo izletište je pogodno za roštiljanje jer ima mnoštvo ograđenih mesta za loženje vatre. Još neka od izletišta koja ne treba propustiti su Kalinovica, Očno, Popovica i Borići.
S obzirom da je Sokobanja toliko sadržajna prirodnim bogatstvima, najbolje bi bilo odvojiti par dana za obilazak celog područja.
Đavolja Varoš
Spomenik prirode Đavolja varoš nalazi se na jugu Srbije, pripada selu Đake, koja potiče od albanske reči koja označava krv. Od Beograda je udaljena 288 kilometara, a ovaj prirodni spomenik čine dva prirodna fenomena, zemljane figure i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Đavolju Varoš čine 202 figure, visine između 5 i 15 metara. Smatra se da su nastale delovanjem erozije na zemljište sastavljeno od rastresitog, ali čvrstog materijala. Tako je barem po nauci, a legenda kaže da su te figure zapravo okamenjeni svatovi koji su po nagovoru đavola pili Đavolju vodu sa izvora, zaboravili svoje rodbinske odnose, a zatim hteli da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila, a kako nije uspela počela se moliti Bogu, Bog je uslišio njenu molitvu, spoji nebo sa zemljom, te je dunuo jak i hladan vetar i okamenio svatove i mladence.
Druga prirodna retkost u Đavoljoj Varoši su dva izvora vode – ta voda se naziva Đavolja voda. Sadržaj aluminijuma, gvožđa, bakra, nikla i sumpora je ekstremno visok u odnosu na običnu vodu za piće.
Cena ulaznice u Đavolju Varoš je 350 dinara.
Đerdapska klisura
Najveća klisura u Evropi, često se naziva i Železna vrata, nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap i predstavlja njegov najlepši deo. Nastala je pre par stotina hiljada godina, razdvajanjem planinskog masiva Karpata. Đerdapska klisura jednim delom čini prirodnu granicu između Srbije i Rumunije.
Sastoji se od četiri klisure i tri kotline, duga je oko 100 kilometara. Do klisure je najbolje doći iz pravca Donjeg Milanovca, koji predstavlja glavni turistički centar Đerdapa. Najlepši prizor se može videti u Kazanu, delu klisure gde se stene uzdižu i do 300 metara iznad vode. Predeo oko klisure je izuzetno bogat biljnim i životinjskim svetom, ali i znamenitostima poput pećina, ponornica, istorijskih spomenika iz vremena paleolita i doba Rima. Jedan od najlepših načina da upoznate Đerdapsku klisuru jeste jednodnevni izlet, na kome možete krstariti Đerdapom. Najlepši vidikovci u klisuri su Velika Čuka, Štrbac, Ploče i Kovilovo.
Vodopad Prskalo
Najlepši vodopad u Srbiji skriven je na obroncima južnog Kučaja kao pravi biser prirode. Put do njega je neprohodan zbog guste vegetacije i neadekvatno obeležen, što ga je u velikoj meri zaštitilo od uticaja ljudske ruke. Do Prskala se stiže iz pravca Resavice, 30 kilometara od Despotovca, plan puta je preporučljivo pripremiti ranije, jer već na nekih 10 kilometara do vodopata prestaje domet.
Vodopad Prskalo je visok 15 metara i smešten je na nadmorskoj visini od 769 metara. Izgled vodopada podseća na visoku kamenu skulpturu iz koje voda neprestano lije. Okružen je bujnim zelenilom, a sa leve strane vodopada napravljeni su drveni sto i klupice, pa je idealno mesto za kampovanje.
Nadamo se da smo vam ovim tekstom bar malo pomogli pri izboru sledeće destinacije za odmor. Koju god od ovih prirodnih lepota Srbije da odaberete za uživanje sa porodicom i prijateljima nećete omanuti.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
