Nakon sastanka koji je mitrovački gradonačelnik Vladimir Sanader održao sa predstavnicima organitacije NALED, na temu unapređenja poslovnog ambijenta kroz razvoj elektronskog poslovanja, a kojem je prisustvovala i direktorka lokalne kompanije EUROZEIT Dragana Perić, na pres konferenciji došlo je do malog incidenta između pomenute direktorke i novinara.
Naime, iako je direktorka Perić u izjavi novinarima navela da je predstavnicima NALED-a ukazala na sve poteškoće koje se tiču samog poslovanja kompanije i dala predloge kako da država ove probleme otkloni i unapredi oblast elektronskog poslovanja, na pitanje jednog od prisutnih novinara odbila je da odgovori i nekulturno napustila pres konferenciju.
Šta je to naljutilo direktorku EUROZEIT-a?
Novinar je, dakle, direktorku Perić pitao kako misle oni, kao kompanija, da izađu u susret svojim radnicima koji rade u nehumanim uslovima, u halama u kojima temperatura prelazi 50 stepeni, gde nisu obezbeđeni ni osnovni uslovi za boravak i rad pa radnici padaju u nesvest od vrućine?
Sa društvenih mreža i od zaposlenih koji su želeli da ostanu anonimni saznajemo:
„Zaposleni koji prvi put stupaju na rad imaju nešto što bi trebalo da bude obuka. Ista traje dve nedelje, a zaposleni se obučavaju za određene operacije. Međutim, proizvodni program „EUROZEIT“ prilagođava se potrebama naručilaca, pa se REDOVNO javljaju operacije za koje zaposleni nije obučavan. Tada se zaposlenom jednom (bukvalno) pokaže ta operacija i odmah mora da ispuni zadatu normu. Ko je ikada radio, zna da je za svaki posao potrebna rutina, a da bi se ona stekla moraju se ponavljati isti pokreti u nekom vremenskom periodu. Bez obzira na to, od zaposlenih se zahteva da odmah ispuni normu (u nehumanim uslovima rada na temperaturi koja prelazi 50 stepeni), jer mu se u suprotnom odbija od plate i njegovi rezultati se objavljuju na zidu.
Od jedne bivše zaposlene koja je imala uvid u ostvarenja normi, dobili smo podatak da postoje bar dve norme koje nikada i niko nije ispunio. Ipak, njihova ostvarivost se ne preispituje, jer se one koriste kao vrlo efikasan instrument represije prema nekim zaposlenima. Dakle, ako im se neki zaposleni učini kao nepodoban, jednostavno ga rasporede da radi na operacijama „nemoguće misije“, pa kad ne ispuni normu oni mu umanje platu. Manje je bitno da li to rade namerno ili ne. Najbitnije je da je i to radnja (posredna) zlostavljanja na radu.
Tu još nije kraj.
Iako je Zakonom o radu (čl. 56) propisano da se o rasporedu rada zaposleni obaveštava PET DANA ranije, a samo izuzetno taj rok može da bude 48 sati, menadžment „EUROZEIT“-a na čelu sa gromadom od menadžera, često ne zna da li će i KO će sutradan raditi, pa zaposlenima naređuju da sutradan „budu pripravni“ za poziv. Naravno, na privatni broj telefona iako se zna da se ne smeju od zaposlenih zahtevati privatni brojevi telefona. To je zadiranje u privatan život.“ (Izvor: Mitrovački sindikat)
S obzirom da je predhodno Perićka umela vrlo jasno da ukaže na koje bi načine mogla država da pomogne u poslovanju njima kao kompaniji, logično je bilo pretpostaviti da ista osoba ima i rešenja kojima bi ta kompanija mogla da unapredi radne uslove svojim zaposlenim.
Umesto odgovora, Perićka je novinaru odbrusila kako ne želi da odgovori na njegovo pitanje i demonstrativno napustila pres konferenciju.
Time je javnost ostala uskraćena za objašnjenje dokle će pojedine lokalne kompanije (a EUROZEIT prednjači u tome) svoje radnike tretirati kao robove. Da li država treba da olakšava poslovanje ovakvim fabrikama dok one, istovremeno, svojim zaposlenim ne mogu da obezbede uslove za rad koji su dostojni čoveka. Pored toga, teško je ne zapitati kako li se tek direktorka kompanije Dragana Perić ponaša prema svojim zaposlenima ako se ovako ophodi prema novinarima.
Sama činjenica da radnici nemaju hrabrosti da javno govore o nehumanim radnim uslovima u kojima zarađuju platu – već dovoljno govori o kakvom je rukovodstvu, na čelu sa pomenutom direktorkom, reč.
Ipak, iako su od svojih kompanija, umesto modernih fabrika, napravili moderne koncentracione logore, rukovodioci poput Dragane Perić imaju obraza da na sastancima sa državnim organima insistiraju na unapređenju poslovnog ambijenta kako bi povećali svoju efikasnost i, samim tim, svoj profit.
Da li je država dužna da pomaže ovakvim poslodavcima, pitanje je koje je ostalo da visi u vazduhu nakon ovog sastanka u mitrovačkoj Gradskoj kući?
(Milan Milivojević)
Može im se dase tako ponašaju, jer imaju svu podršku od vlasti, kojoj je bitno da smanje broj nezaposlenih, bez obzira na sve. Od države dobijaju sve moguće povlastice, koje se nekada graniče sa imbecilnošću, poput nekoliko hiljada evra po zaposlenom, oslobađanje od poreza i doprinosa, lokacije, infrastrukturu i td. S druge strane radnici, pritisnuti siromaštvom, bez jakih sindikata (koji su uzgred rečeno produžena ruka vlasti, a ne radnika) moraju da ćute i trpe. To je najsuroviji vid eksploatacije ljudi. Ono što je simptomatično je to što se uvek nađe neki „domaći izdajnik“, dakle građanin Srbije koji kao direktor više kinji radnike, nego stranci koji su vlasnici. Poturica je uvek bio gori od Turčina.
@Smejati se_ili plakati
Tacno tako , apsolutno si u pravu. Moja supruga je radila u Eurocajtu , celih mesec dana, kad je pocela da radi imala je neku obuku dve nedelje i nakon toga su joj vodili „normu“. Svaki dan , kada je dolazila sa posla kuci , pricala mi kako je radila neku drugu operaciju , bukvalno pokazu ti jednom i posle se sam snalazi. Ugovor prvi na mesec dana , kada je istekao ne produzuju joj , razlog kaze , neka direktorica proizvodnje ako se ne varam , od svih zena koje su pocele sa radom kad i moja zena , ona je ispunila najmanju normu ( ima 51% od norme , a ostale su 52% , 53% 54%…. ) covek prosto ne zna da li da se smeje ili da place od muke. Posto i ja radim u proizvodnji , znam da je potrebno neko vreme da radnik stekne rutinu da bi mogao da obavlja neku operaciju, medjutim to izgleda u ovoj firmi nije tako , imas samo celih 15 dana da se uhodas i radis. I tako se prica , moje supruge , sa Eurocajtom brzo zavrsila iako je imala zelju da radi.
Tačno je da su visoke temperature u hali,a jos kad se ukljuci ventilacija koja je puna prasine,pa kad se i to pomesa sa ustajalim smrdljivim vazduhom,strasno,….Za norme da ne pricam,ako si dobar sa predradnikom dobijes da odradis,a ako te ne simpatisu ili nisi od onih koji ne vole uvlakacce,onda si nadrljao,sa direktorom nikako nisi mogao da razgovaras,jer ti to pretpostavljeni ne dozvoljavaju,a mozda i ona ne zeli o poslu i problemima radnika da cuje….Samo se dozivljava stres,koji dugo traje.
Tačno je da su visoke temperature u hali,a jos kad se ukljuci ventilacija koja je puna prasine,pa kad se i to pomesa sa ustajalim smrdljivim vazduhom,strasno,….Za norme da ne pricam,ako si dobar sa predradnikom dobijes da odradis,a ako te ne simpatisu ili nisi od onih koji ne vole uvlakacce,onda si nadrljao,sa direktorom nikako nisi mogao da razgovaras,jer ti to pretpostavljeni ne dozvoljavaju,a mozda i ona ne zeli o poslu i problemima radnika da cuje….Samo se dozivljava stres,koji dugo traje.
Perićki se može mnogo toga jer je dobra sa uticajnim ljudima kako u našoj opštini tako i šire… Prvo: U ugovorima EUROZEIT-a piše da su zaposleni obavezni da rade 5 dana po 8 sati, na oglasnoj tabli pomenute firme stoji obaveštenje da je svaka subota radna i da ko ne dođe na posao dobija predotkaznu opomenu. Na sve to, i 6 OBAVEZNIH radnih dana, dođu na genijalnu ideju da i nedelja bude radna. Da ne pričam o visokim temperaturama u hali, zabranama otvaranja prozora, izdrkavanju nadobudnih „šefica“, menadzmentu i upravi koji rade samo 5 dana u nedelji od 7 do 15h, a operaterima prete otkazom ako ne dođu subotom na posao. Prvog i drugog Maja su svi radili osim uprave i menadzmenta. Ubrzane smene, vanredne treće smene, i večiti hitni prioriteti „koji moraju biti gotovi do kamiona“. O povredama radnika treba mnogo više pričati i truditi se da do povreda ne dolazi, ne ispravne stolice, operaterima se krive kičme, 8 sati u nepravilnom položaju se sedi, ruke stoje u nezgodnom položaju, koliko je žena dobilo otkaz zato što se razbolelo baš u toj firmi. Niko pametan treba da uđe u tu firmu i napravi reda u njoj, ne može tiše ovako.
Sto se neko od novinara ne pozabavi temom radnog vremena ljudi u Metalferu, tj bivsem Sirmijum SStilu? Ljudi rade 6 noci po 12h pa 1 dan slobodno pa opet 6 noci po 12 sati i tako u krug…
Svaka cast na komentaru!
A sta je sa Mitsides-om…
Ajdete ljudi dodjite u Cooper Standard kod nas vlada demokratija. Uradis koliko mozes ako ne mozes stave te na lakse radno mesto i tako u krug dok se negde ne uklopis. Ides na pauzu 30 min . plus na cigaru kad ti god hoces samo poneses karticu za cigaru po odobrenju Team Ledera, mada mnogi ni to ne postuju. Plate su dobre nemoze niko da se zali osim teskih lelemuda kojima je uvek tesko i malo koliko god da dobije. Ne moras da dignes dva prsta da trazis dozvolu za WC odes kad hoces , normalno ne budes sat vremena u istom 5-10 min . Niko ti aaaaa nece reci.Radnici su u cooperu zasticeni ko beli medvedi . To sto je u cooperu npr sto se tice discipline nema nigde u srbiji , kao kadkogd u drustvenim preduzecima.Neces da jedes u firmi dobro eto ti na platu 5000 din. Masalah.Po zakonu moze da ti da 1 din. Pa gde to ima ,kod nas u cooperu. Evo sad ce i regres 2 puta godisnje, decembar mesec zovemo regrescembar. juli nisam jos cuo kako ga zovemo , Pa nece niko dobiti ispod 45 hiljada sledecu platu. Da da voleo bih cuti sto se tice radane disciline i tretiranja globalno radnika da li ima negde bolje u srbiji. Znaci ne mislim kancelarijski posao , nego proizvodnja ili montaza?
Sisko ne k…j.Kako vam je bilo do pre 3 meseca.
Sisko to je zadnjih 6 meseci tako,vec si zaboravio platu od 28 hiljada i plata ti je sad 32 hiljade +nocni rad sto ti dodje na nekih 35hiljada bez subota i bez hrane koju smo placali zadnjih 5 godina,a koliko ljudi nije ni otislo u kantinu da jede one pomije!o opet im odbijali svaki mesec od plate za hranu..a putni trosak??i sad ti pricas o tome kako svako ide da pusi kad hoce i treba da ide koliko te plate toliko radis jednostavno!
Ovo mora da je neko iz menadzmenta pa sam sebe hvali i uslove da navuce narod u firme.
Ima od zla i gore 🙂
Ja zivim na zapadu i radila sam godinama po firmama.Ovde postoje firme za iznajmljivanje radnika koje ti pronadju posao,posalje te u firmu gde napr.menjas nekog ko je bolestan,na godisnjem,zbog veceg obima posla i dr.Znaci,nazove me firma danas i pita jel mogu sutra pocei u nekoj firmi,ako pristanem,dolazis na posao i od prvog sata radis si zjednacen sa ostalim radnicima(mislim na obim posla).Radila sam u proizvodnji gde na jednoj masini radi vise radnika i da ne bi po ceo dan radili isto ovde se radnici svakih sat vremena smenjuju.Znaci,prvog radnog dana radim na masini ,recimo na kojoj ima 5 radnika i ja svaki sat radim neku drugu operaciju koju ti onaj ko stoji do tebe objasni u dve recenice.Raspored se dobija na nedeljnom ili dnevnom nivou i moze se desiti da 5 dana u sedmici radis na 5 razlicitih masina + na svakoj svaki sat drugi posao.Nama je to normalno i niko se ne zali.Norme nema nego se prati samo masina.Sef u bilo kojoj firmi MORA imati tvoj privatni broj telefona d abi te pozvao ukoliko neko javi da je bolestan pa moze da ti za sutradan promeni smenu i to je isto ovde NORMALNO.Odavno sam otisla iz Srbije i ne razumem te vase zakone,ali su daleko drugaciji od svega na zapadu.Imam utisak da je tu radniku cilj kako sa sto manje rada dobiti sto vise para a mi ovamo opet gledamo da uradimo sto vise jer cemo za to dobiti i vise para.Ne znam ko kreira ili smislja te zakone ali imam utisak da su to sve debili sa kupljenim diplomama koji ne znaju ni da iskopiraju zakone sa zapada i zato i jeste svakim danom sve vece rasulo u svim sferama zivota.
Zasto se neko ne zapita i zasto neko ne preispita samovolju pomocnih radnika u Eurozeitu? Naime, pomocni radnici su zaduzeni da raspodele posao na svoje radnike. I znate kako to ide… `Ko ce kome, ako ne svoj svome?!` Ukoliko si dobar sa pomocnim radnikom ti ces normalnim tempom uspeti da ostvaris procenat i preko 150 (iako ces biti placen maksimalno za 110), a ukoliko spadas u onu drugu grupu koja se ne ulizuje, radices i na pauzama, bez odlaska u toalet, brze nego stro si mislio da ces ikada moci, ali nikada neces uspeti da dostignes tu odredjenu normu, te ce ti plata vecito biti umanjena do`minimalca`(jer ne moze manje). Kao neko ko je radio tamo, osetio tu nepravdu licno… ostaje mi samo pitanje… ZASTO? Da li je to politika kompanije, da mali procenat radnika uspe da predje normu i njima ce biti placeno samo 110 posto (kompanija nema vise para), dok ce ostali raditi maksimalnom brzinom i nece moci dostici odredjenu normu, te ce im biti plata minimalna…? Da li je to samo licna frustracija pomocnih radnika koji neravnomerno vrse raspodelu posla, te ces uspeti dobiti platu vecu od minimalca, samo ako si `ulizica`…? Primer je jedan pomocni radnik koji je nedavno ostao bez te pozicije, bas zato sto su radnici koji su bili u njegovoj grupi imali manje-vise, podjednak ucinak. Kome nije odgovarao… kompaniji ili `ulizicama`? I jos mnogo onog …`ZASTO?`