Dan posle istorijskog izbornog preokreta, Srbija se suočava sa pitanjem koje je važnije od samog poraza dosadašnje vlasti: šta će pobednici učiniti sa poverenjem koje su dobili?
Izbori su završeni, a politička scena Srbije više nije ista. Studentska lista odnela je pobedu, a Aleksandar Vučić priznao je poraz svog političkog tabora. Prema preliminarnim procenama, studentska lista osvojila je ubedljivu većinu u parlamentu. Posle četrnaest godina dominacije, politički poredak koji je delovao gotovo nedodirljivo suočio se sa svojim najvećim porazom.
Sinoć su slavili pobednici. Danas već počinje odgovornost. Pobeda Studentske liste nije samo smena vlasti. Ona je presuda dosadašnjem načinu upravljanja državom, ali još nije presuda o tome kakva će Srbija postati. Građani su pokazali da žele promenu. Sada pobednici moraju da pokažu da umeju da je sprovedu.
Pred Srbijom su dva moguća puta: otvaranje novog razvojnog poglavlja ili ulazak u period neizvesnosti u kojem bi se velike nade sudarile sa stvarnošću. Godinama je vlast svoj legitimitet gradila na autoputevima, investicijama, rastu zarada i penzija. Ti rezultati ne mogu se jednostavno izbrisati. Ali ne mogu se ni koristiti kao odgovor na svako pitanje o stanju države.
Jer autoput ne može da zameni nezavisno sudstvo. Nova fabrika ne može da opravda partijsku kontrolu javnih poslova. Rast plata ne rešava problem ako cene rastu brže, a mogućnost napredovanja zavisi od političkih veza. Pravo pitanje nikada nije bilo da li je Srbija nešto izgradila. Pitanje je ko je imao koristi od razvoja, koliko je taj razvoj održiv i da li je uz materijalne objekte izgrađena i država u kojoj pravila važe za sve.
Zato pobeda Studentske liste ne znači automatski kraj svega što je vlast nazivala zlatnim dobom. Ali znači kraj uverenja da se postojeći model može održavati bez ozbiljnog preispitivanja. Ako je prethodni period doneo ekonomske rezultate, nova vlast moraće da ih sačuva tamo gde su korisni. Ako je istovremeno proizvodio privilegije, netransparentnost i zavisnost institucija od političke moći, moraće da promeni upravo te obrasce.
OK, blokaderi su pobedili. Može li da pobedi i država? Studentski pokret uspeo je da uradi ono što je dugo izgledalo teško ostvarivo: da različite ljude okupi oko zahteva za odgovornošću, promenom političke kulture i funkcionalnim institucijama. Ali izborna pobeda rešava samo prvi deo problema.
Protest može da izrazi nezadovoljstvo. Izbori mogu da promene vlast. Država, međutim, mora da funkcioniše svakog dana. Potrebni su stručni ljudi, jasan ekonomski program, odgovorna spoljna politika i sposobnost donošenja odluka koje neće uvek biti popularne. Politička energija mladih jeste prednost, ali ne može da zameni iskustvo, organizaciju i znanje. Studentska lista sada mora da odgovori na pitanje koje je do juče mogla da ostavi po strani: kako će upravljati zemljom?
Njena najveća opasnost nije samo mogući otpor poraženih struktura. Opasnost je i u tome da poveruje kako je izborna pobeda dokaz da su sve njene buduće odluke unapred ispravne. Građani nisu dali blanko ček. Dali su mandat.
Nova vlast biće u iskušenju da odmah pokaže odlučnost smenama, istragama i raskidom sa prethodnim sistemom. Deo tih poteza može biti neophodan. Ali način na koji će biti izvedeni odrediće da li je Srbija zaista promenila političku kulturu. Ako postoje dokazi o korupciji i zloupotrebama, oni moraju biti ispitani. Nezavisno, temeljno i bez političkog diktata. Niko ne sme biti zaštićen zbog funkcije, ali niko ne sme biti ni proglašen krivim samo zato što je pripadao poraženoj vlasti.
Prava promena ne znači da će jedni konačno moći da rade ono što su drugima zamerali. Znači da to više niko neće moći. Nezavisno sudstvo, profesionalna policija, slobodni mediji i transparentne javne nabavke biće prvi pravi pokazatelji uspeha. Ako nova vlast prihvati da i sama bude kontrolisana, onda će njena pobeda imati mnogo dublji smisao od smene političkih protivnika.
S druge strane, dok su se sinoć slavili izborni rezultati, privreda nije stala. Fabrike, prodavnice, banke i preduzetnici i dalje moraju da rade. Građani i dalje plaćaju račune, kupuju hranu i razmišljaju o tome kako da obezbede budućnost. Njima neće biti dovoljno da se promeni politička retorika. Želeće da znaju hoće li živeti bolje.
Nova vlast moraće da sačuva ekonomsku stabilnost, obezbedi pravnu sigurnost investitorima i nastavi opravdane infrastrukturne projekte. Istovremeno, moraće da preispita subvencije, javne nabavke i način na koji se troši novac poreskih obveznika. Ako politički obračuni zamene ekonomsko upravljanje, cenu će platiti građani. Ako se, pak, reforme sprovedu promišljeno, uz jačanje domaće privrede i poštenije tržišne utakmice, promena može postati razvojna prilika. Srbija ne mora da bira između investicija i vladavine prava. Mora da pokaže da je sposobna za oboje.
Studentska pobeda ima i dublju simboliku. Generacija koja se često opisuje kao nezainteresovana za politiku pokazala je da može da postane njen ključni činilac. Ali pravi uspeh neće se meriti brojem mladih na trgovima, već brojem onih koji će odlučiti da svoju budućnost grade u Srbiji.
Za to nisu dovoljna obećanja. Potrebni su poslovi koji se dobijaju na osnovu znanja, institucije koje štite prava, dostupno obrazovanje i mogućnost da se od sopstvenog rada pristojno živi. Ako mladi i dalje budu osećali da su veze važnije od sposobnosti, politička promena ostaće nedovršena. Ako dobiju stvarnu šansu, pobeda na izborima mogla bi da postane početak mnogo važnijeg procesa: povratka poverenja u sopstvenu zemlju.
Svaka velika pobeda nosi opasnost od prevelikih očekivanja. Od Studentske liste sada će se tražiti da reši probleme koji su se nagomilavali godinama. Ako se od nje očekuje da sve promeni odmah, razočaranje može stići brže nego rezultati. Zato će biti važno razlikovati političke odluke koje mogu da se sprovedu odmah od reformi čiji se efekti vide tek posle nekoliko godina.
Nova vlast moraće da pokaže rezultate, ali i da prizna greške. Moraće da prihvati kritiku, čak i kada dolazi od ljudi koji su je podržavali. Moraće da pokaže da demokratska pravila važe i onda kada joj ne idu u prilog. U tome će se videti razlika između pobedničkog pokreta i zrele demokratske vlasti. Jer nije teško obećavati promene dok se nalaziš izvan sistema. Teže je menjati sistem kada postaneš njegov najmoćniji deo.
Kraj zlatnog doba ili početak novog? Izbori su završeni. Jedno političko poglavlje je zatvoreno, ali odgovor na pitanje iz naslova tek treba da se napiše. Ako je zlatno doba značilo više investicija, izgrađenih puteva i rast pojedinih ekonomskih pokazatelja, onda njegov kraj nije ni nužan ni poželjan. Srbija nema razloga da odbacuje korisne rezultate samo zato što ih je ostvarila prethodna vlast.
Ali ako je zlatno doba značilo da se uspeh države poistovećuje sa uspehom jednog političkog centra, onda je sinoćnji rezultat označio ozbiljan preokret. Studentska lista dobila je priliku da pokaže da razvoj ne mora da zavisi od jedne ličnosti, da ekonomija može da raste uz nezavisne institucije i da politička stabilnost ne mora da počiva na dominaciji jedne stranke.
Ta prilika nije garancija uspeha. Ona je obaveza. Sinoć je Studentska lista pobedila na izborima. Danas mora da dokaže da Srbija može da pobedi sopstvene slabosti. Ako to uspe, nećemo govoriti samo o kraju jedne vlasti. Govorićemo o početku države u kojoj javne funkcije nisu plen, institucije nisu produžena ruka partija, a građani nisu publika političkog spektakla.
Možda se, dakle, ne završava zlatno doba Srbije. Možda se završava vreme u kojem je jedna vlast mogla da polaže isključivo pravo na budućnost zemlje. A pravi procvat počeće tek onda kada građani budu mogli da računaju na državu bez obzira na to ko je vodi.
Jer najveća pobeda nije kada vlast promeni vlasnika. Najveća pobeda je kada država prestane da bude nečije vlasništvo.
(M. Milivojević)
