Zabluda je da hrast ima dubok koren.
* Proizvodni ciklus hrastovoj šumi jeste 160 godina
* Seje se oko 500 kilograma žira po hektaru, od kojih efektivno ostane od 80 do 100 stabala
* Najkvalitetniji žir se plaća sakupljačima 80 dinara za kilogram
Poslednja epizoda emisije Bolja zemlja zabeležila je neverovatnu setvu – sakupljanje žira za setvu hrastove šume u šumskoj upravi Morović kod Šida, kojim gazduje Vojvodina šume, odnosno Šumsko gazdinstvo „Sremska Mitrovica“. Radilo se na tome kako da se kompenzuje posečena šuma i kako da se drvo iz sremskih šuma dobije iz obnovljivih izvora. Cela ideja održavanja oko 42 000 ha šuma je mnogo odgovorinija, nego što se na prvi pogled čini.
„Proizvodni ciklus u poljoprivredi je svega godinu dana, tako da mi za godinu dana vidimo rezultat našeg rada, a proizvodni ciklus u jednoj hrastovoj šumi je 160 godina! Znači, kad posadimo jednu mladu šumu, treba da prođe 160 godina, da bi je ponovo obnavljali“, kaže Đorđe Cvetković, ispred Šumskog gazdinstva „Sremska Mitrovica“.
Svaka šuma traži inženjersku pažnju, jer priroda ne može sve sama da odradi. Sadi se najskuplji – lužnjak, onda grab koji ‘tera’ lužnjak da ide u visinu da se bori za svetlost. Takođe, može da postoji sporadično, brest ili jasen. U Moroviću su rađena istraživanja, koja su opovrgla i neke svetske zablude oko korena hrasta – zabluda je da hrast ima dubok koren. Stoletno drveće ima plitak koren koji ide dva metra u dubinu, ali preko 15 metra u širinu sa vrlo slabom centralnom žilom.
Žir sa hrasta se skuplja, ali se ne koristi u setvi, već mora da se dorađuje i modifikuje. Seje se oko 500 kilograma žira po hektaru, od kojih efektivno ostane od 80 do 100 stabala.
„Hrast obilno rađa, svake treće ili četvrte godine. Da bi imali kontinuitet odnove, seme mora da rađa svake godine – pošto smo imali problem sa tim, osnovali smo Semenski centar. Sakupljeni žir stavljamo u hladnjače od 160 tona, koji nam služi za pošumljavanje sledeće godine. Mi svake godine obnavljamo 250 hektara i mora na tu površinu da padne 500 kg žira da bi smatrali da je uspešno obavljena setva, znači 120 tona nama treba na godišnjem nivou da bi pošumili“.
U saradnji sa lokalnom samoupravom dozvoljeno je da svako ko želi može da sakuplja žir uz novčanu nadoknadu. Šumsko gazdinstvo sakupljače upućuje u šume gde je najkvalitetniji žir i plaća sakupljačima 80 dinara za kilogram. Sakupljači su dužni da proberu šturo seme koje se odbacuje. Na primer, prva klasa furnira je oko 1000 evra, a dobre šume mogu da daju oko 400-500 kubika, a sremska 300. Ovakva šuma može da vredi do pola miliona evra po hekatru.
alo.rs
