Nekada su društvene mreže bile mesto gde su se delile fotografije sa letovanja, čestitali rođendani i održavali kontakti sa prijateljima. Danas, međutim, sve više korisnika priznaje da im boravak na Fejsbuku i Instagramu više ne predstavlja zadovoljstvo, već obavezu, izvor nervoze ili jednostavno – zamor.
Fenomen koji stručnjaci nazivaju „zasićenjem društvenim mrežama“ postaje sve izraženiji. Korisnici sve češće govore da razmišljaju o gašenju naloga, privremenim pauzama ili prelasku na jednostavnije načine komunikacije.
Ono što je nekada privlačilo milione ljudi danas mnogima predstavlja razlog za odlazak. Beskonačno skrolovanje kroz reklame, političke rasprave, senzacionalističke objave i video-snimke koje algoritmi neprestano nude ostavlja utisak da je teško pronaći sadržaj koji zaista zanima korisnika. Poseban problem predstavlja činjenica da se na mrežama sve ređe vode obični razgovori. Umesto razmene mišljenja, komentari se često pretvaraju u svađe, uvrede i međusobna optuživanja.
Psiholozi ukazuju da komunikacija na internetu često postaje oštrija nego u stvarnom životu. Rečenice koje bi u razgovoru bile izgovorene smireno, na društvenim mrežama lako prerastaju u uvrede, podsmevanje ili agresivne komentare. Jedna preterano oštra reč može potpuno promeniti ton rasprave. Umesto dijaloga nastaje sukob, a mnogi korisnici zbog toga odlučuju da se povuku.
Sve više ljudi priznaje da jednostavno više nemaju želju da čitaju svakodnevne prepirke ispod objava. Poslednjih godina raste broj onih koji prave takozvani digitalni detoks. Neki brišu aplikacije sa telefona na nekoliko dana, drugi gase obaveštenja, a ima i onih koji trajno napuštaju pojedine platforme.
Najčešći razlozi koje navode su previše negativnih vesti; osećaj gubljenja vremena; stalno poređenje sa drugima; zamor od reklama i algoritama; kao i želja za više vremena sa porodicom i prijateljima. Mnogi kažu da su tek nakon nekoliko dana bez društvenih mreža shvatili koliko često posežu za telefonom bez pravog razloga.
Da li se vraćamo stvarnim razgovorima? Iako Fejsbuk, Instagram i druge platforme i dalje imaju ogroman broj korisnika, utisak je da se njihov način korišćenja menja. Sve više ljudi bira manje grupe za dopisivanje, direktne poruke ili razgovore uživo, umesto javnog objavljivanja svakog trenutka svog života. Sagovornici smatraju da društvene mreže neće nestati, ali da će opstati samo ako ponovo postanu mesta normalne komunikacije, a ne stalnih sukoba i borbe za pažnju.
(SMP)
