Direktorka Galerije slika „Sava Šumanović” u Šidu Vesna Burojević kaže da ova ustanova čuva 417 slika poznatog slikara.
One su legat majke Save Šumanovića, Perside koja je ostavštinu poklonila Šidu darovnim ugovorom 1952. godine, uz uslov da Galerija bude smeštena u porodičnu kuću Šumanovića, koja je bila pretvorena u sreski sud.
„Kuća je renovirana i Sava Šumanović je dobio svoje večno mesto. Sve slike nije moguće izložiti u stalnoj postavci, te ona broji 105 slika, u zavisnosti od formata i u okviru tematske izložbe koju obično imamo, te se stalna postavka menja“ – kaže Vesna Burojević.
Ona ističe da se njihov umetnički fond bazira na posebnoj stvaralačkoj fazi Save Šumanovića, odnosno šidskom periodu.
„Svi likovni kritičari složili su se da je to najzrelija faza u stvaralaštvu Save Šumanovića, da je tu dao svoje najbolje radove i zahvaljujući poklonu Perside Šumanović u mogućnosti smo da posetiocima našeg grada u potpunosti predstavimo tu stvaralačku fazu, s obzirom na činjenicu da imamo 150 slika pejsaža, jer je izložba „Šidski pejsaž” Save Šumanovića i u našoj galeriji tematska izložba, kao i u Domu vojske RS u Beogradu“ – kaže Vesna Burojević. – „Mi smo u mogućnosti da napravimo dve, čak i više izložbi na istu temu upravo zbog veličine umetničkog fonda koji posedujemo. Međutim, postoje dela koja su obavezna u stalnoj postavci, kao što je ciklus „Šidijanki”, što je vanserijski i spektakularno, jer je Šumanović slikao u ciklusima, kako je i sam objasnio, želeći da dođe do jedinstva stila, kako su radili i svi veliki majstori i ciklus „Šidijanki” predstavlja zaista nešto veličanstveno, što ne postoji ni na jednom drugom muzeju u svetu.“
Ovde su uspeli da izlože 31 metar neprekidnog niza „Šidijanki”. To je dovoljan poziv posetiocima, odnosno svima koji bi voleli da se upoznaju sa delom Save Šumanovića da dođu, jer ovo se ne može videti na nekom drugom mestu.
„U nizu su veliki formati na kojima je pozirala samo jedna devojka Ema i bila mu je dovoljna kao model, a prema njegovim rečima kaže da mu je to bio najbolji model, iako su mu u Parizu pozirali i najpoznatiji modeli tog vremena.“ – kaže Vesna Burojević. –„Za samo dve godine je naslikao ovako grandiozan ciklus, što je ponos naše zbirke. Takođe su značajni ciklusi pejzaža „Proleće u šidskim baštama”, „Proleće u dolini svete Petke”, „Šidski šorovi” ili „Šidske ulice”, u svako doba dana i svako godišnje doba, ovekovečio je okolinu u kojoj je živeo i koju je u stvari nosio u srcu, jer pogled na prirodu koju nam je ostavio i mi sada možemo da vidimo koliko je to bogata priroda koloritom, svetlom, jer Sava Šumanović je prvenstveno slikar svetlosti i kolorista.“ – kaže Burojević.
Šumanović je prestao 1941. godine da se potpisuje, iz protesta zbog ustaških zločina i torture, pa u uglu slika samo stoji godina. Obrisao je sebe sa sveta koji stvara, simbolično je ukinuo sebe. U poslednjih deset godina života Sava Šumanović, do 1942. godine je naslikao 600 slika, od kojih je danas u šidskoj galeriji oko 350 ulja na na platnu.
„Sava Šumanović je od početka svoje karijere definisao šta želi da radi, u predgovoru kataloga izložbe 1921. godine u Zagrebu, on kaže da želi da „načini veselje za oči” i to je zaista uspeo, jer do današnjeg dana, sve što je ostavio to potvrđuje“ – kaže direktorka Galerije. – „Želeo je u svoj rad da stavi sve svoje znanje i umeće, koje je bilo ogromno, ali da nas ne optereti time i to su vrhunska umetnička dela, koja pronađu put do svakog posmatrača, bez obzira na obrazovanje, interesovanje ili uzrast.“
Sava Šumanović je, među prvima, srpsko slikarstvo uveo u savremene evropske tokove, odnosno dah Evrope doneo u naše nacionalno slikarstvo i Šiđani mogu da budu ponosni zbog činjenice da žive u okruženju ovakvih umetničkih dela.
(tekst: Maša Stakić/foto: R. Hadžić)
