Vila poznata po tome što je u njoj Tito boravio svega sat vremena. Uoči dolaska Broza, robijaši betonirali put kroz šumu
Na 350 metara nadmorske visine, opasana četinarskom i listopadnom šumom, u blizini jednog od najvažnijih delova Fruškogorja prvog stepena zaštite, iza stoletnih smrča, na Ravnima, caruje, u tišini, poznata po nazivu – Titova, ili Lekina vila, čiji šumski mir remeti samo rika jelena. Udaljena od Beočina 15 kilometara, a od prvog naseljenog mesta Sviloša tek šest, sazidana na razmeđu 19. i 20. veka, postala je poznata tek posle Drugog svetskog rata, i to kao mesto na kojem je rodonačelnik Jugoslavije boravio samo sat vremena.
Drugo ime nosi po Leki Rankoviću, jer je svojevremeno bila i prebivališe drugog čoveka po moći u bivšoj SFRJ.
Vilu je, inače, gradio za svoje potrebe iločki grof Arturo Odeskalski, koji je, nažalost, zbog kockarskih dugova morao da je preda mađarskom grofu Rudolfu Koteku iz Futoga.
Mada je kao godina izgradnje upisana 1950. godina, to je vreme kada je vila obnovljena, jer je prethodno oštećena u Drugom svetskom ratu.
Posle NOB-a, rekonstruisana je i pretvorena u državnu rezidenciju. Tada su taj posao marljivo obavili robijaši iz Sremske Mitrovice, koji su je ujedno i održavali sve do 1968. godine.
U to vreme u njoj je često boravio Aleksandar Ranković Leka, prvi čovek jugoslovenske policije.
Niko od državnih funkcionera nije dolazio u ovo zdanje sve do 1976. Te godine, samo za tri dana pre Titovog dolaska, robijaši iz Sremske Mitrovice betonirali su četiri kilometra puta kroz šumu, kako bi maršal mogao dobrim putem da se do nje doveze. Iako se Broz u njoj zadržao samo sat vremena, po njegovom kratkom boravku dobila je i naziv Titova vila.
Izdaleka deluje očuvano, ali slika unutrašnjosti je poražavajuća. A pre nekoliko decenija zdanje je blistalo… Sastoji se od velikog salona, u kojem je ostao ozidan veliki kamin, tri sobe za spavanje sa kupatilima, trpezarije i kuhinje, u kojoj još postoji lift, i radne sobe.
Iz ovih prostorija pokradeni su lusteri, tepisi, čak je i parket povađen, kao i utičnice za struju, iščupane su baterije za tuševe… Sve je odneto, a za njenu sanaciju potrebno je mnogo novca. Taj izdatak bi se sigurno isplatio, jer je i okolina vile prelepa. U neposrednoj blizini, uz dugi popločani trotoar koji prati red svetiljki, nalaze se kuća za poslugu i ozidani roštilj. Za razliku od objekta iznutra, široki travnjaci oko vile su uredno ošišani, nisko šumsko rastinje je potkresano, i sve deluje kao da će značajni gosti svakog trenutka ovde banuti.
A poslednji put, u njoj su boravili pripadnici Vojske Jugoslavije, 1999. godine. Posle bombardovanja objekat je ostao neupotrebljiv. Bilo je reči o tome da će se vila dati pod zakup, kako bi se preuredila u elitni restoran, ali od te ideje i priče nije se dalje omaklo.
Pored vile se nalazi uzgajalište evropskog jelena. Oko 108 hektara prihvatilišta ograđeno je žicom.
Na tom prostoru nalazi se ova vrsta divljači, koja već dugo naseljava prostore Fruške gore.
Posle NATO bombardovanja 1999. godine, Titova vila ostala je napuštena, pokradena i devastirana. A o njenoj sudbini trebalo bi da odluči Vlada Vojvodine, u čijoj je nadležnosti.
