PRIČE IZ SREMA: Urušava se kuća srpskog prosvetitelja, niko ne haje

Kuća u kojoj se 1821. godine rodio srpski prosvetitelj Đorđe Natošević, u Starom Slankamenu, počela je da se urušava. Iako je pod ingerencijom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, ako se ne pristupi hitnoj sanaciji, neizbežno je da će nestati sa mape spomenika kulture od velikog značaja.

Sve dok se zakonski ne reguliše, odnosno, da u određenom roku, vlasnik mora da pristupi sanaciji objekta koji su od kulturnog značaja, kako bi izbegao novčanu kaznu, još više će biti ovakvih primera, smatra Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ističući da su oni nemoćni, kad su takvi objekti u privatnom vlasništvu.

Uz obalu reke Dunav, u ulici, koja i nosi naziv ovog narodnog prosvetitelja, još uvek odoleva zubu vremena, kuća u kojoj je rođen naš lekar Đorđe Natošević (1821–1887), koji je svega tri godine proveo u lekarskoj praksi i, sasvim neuobičajeno, posvetio se pedagoškoj struci.

Na objektu koji je se svrstava u spomenike prvog reda, jedan deo krova je srušen, dok na spoljnom zidu kuće, još uvek ne posustaje spomen ploča sa natpisom, koju su 1924. godine, postavili meštani, u čast ovom srpskom učitelju. Prolaznici i posetioci, koji se nađu u ovom poznatom banjskom kraju, komentarišu da ruina ne može da bude spomenik kulture. Stanovnici Slankamena pričaju, da je ranijih godina, dok nije predstavljala opasnost za stanovanje u njoj bila nastanjena jedna porodica iz kategorije socijalnih slučajeva, ali je kasnije izmeštena.

–Tu je više vlasnika, i oni ne mogu da se dogovore. A dok oni ne nađu neko rešenje, jednog dana na tom mestu biće gomila šuta – smatra jedan od komšija u ulici gde se nalazi ova kuća.

Međutim, u Zavodu smatraju, da bi se pristupilo sanaciji na kući, čija gradnja se vezuje za početak 19. veka, prvo treba da se utvrditi i namena, šta bi bilo u njoj.

–Ništa se ne dobija, ako se sredstva ulože u kuću, a ona nema sadržaj, niti ima princip održivog razvoja, onda su tu pare uludo uložene. Konkretno u ovom slučaju, Opština Inđija, mora da se opredeli, da li je zainteresovana da je otkupi, i u koju bi svrhu služila, a na Zavodu je da uradi projekat, i nadgleda sanaciju. Za nas je bitno da se sačuvaju osnovni arhitektonski elementi koji je čine prepoznatljivom i koji oslikavaju vreme iz kojeg kuća potiče – pojašnjava Šulaja.

Podsećanja radi, Đorđe Natošević, svojim zalaganjem i radom osnovano je više srpskih narodnih škola u Sremu, učiteljske škole u Pakracu i Karlovcu, devojačke škole u Novom Sadu, Pančevu i Somboru. Pored raznovrsnih aktivnosti na reformi školstva, širenju naprednih ideja i buđenju nacionalne svesti, angažovao se i u širem prosvetiteljskom radu. Veoma mnogo je objavljivao u svim srpskim listovima, priloge iz medicine, higijene, fizike, hemije, metodologije, botanike i drugih prirodnih nauka, kao i istorije, geografije, ekonomije.

Natošević je postao jedan od prvih članova književnog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu, a 1881. i njen predsednik, na čijem čelu je bio sve do svoje smrti.

(Smiljka Kostić)