Dok statistika govori o rastu prosečnih zarada, svakodnevni razgovori u Sremu otkrivaju jednu sasvim drugačiju sliku. Od Sremske Mitrovice, preko Rume i Inđije, do Šida, Pećinaca, Iriga i Stare Pazove, mnogi građani kažu da plata danas traje znatno kraće nego pre samo nekoliko godina. Nije više pitanje da li neko radi, već da li od svog rada može pristojno da živi.
„Plata legne, računi je pojedu“, ovo je rečenica koja se može čuti gotovo u svakom sremskom gradu. Najpre se plaćaju struja, voda, grejanje, internet, telefon i kredit, zatim dolaze troškovi goriva ili prevoza, a potom kupovina hrane. Kada se sve sabere, mnogima ostane vrlo malo novca za odeću, odmor ili nepredviđene troškove. Porodice sa decom posebno ističu da su izdaci za školu, pribor, garderobu i vannastavne aktivnosti iz godine u godinu sve veći.
Građani širom Srema primećuju da su upravo namirnice među najvećim udarima na kućni budžet. Kupovina koja je nekada bila dovoljna za nekoliko dana sada često potraje tek dan ili dva. Meso, mlečni proizvodi, voće, povrće i sredstva za higijenu postali su stavke o kojima se pažljivo razmišlja.
Mnogi priznaju da sve češće prate akcije trgovinskih lanaca i obilaze više prodavnica kako bi uštedeli nekoliko stotina dinara.
Poseban problem osećaju mladi bračni parovi i podstanari. Kirije su u većim sremskim opštinama porasle, dok su cene stanova dostigle nivo koji mnogima izgleda nedostižno. Kupovina prve nekretnine za veliki broj mladih danas je moguća jedino uz dugoročne stambene kredite. Istovremeno, oni koji svakodnevno putuju na posao u Novi Sad ili Beograd dodatno izdvajaju značajan deo primanja za gorivo ili prevoz.
Poslodavci u pojedinim delovima Srema poslednjih godina povećavali su zarade, posebno u industriji i proizvodnji. Međutim, mnogi građani smatraju da povećanja nisu pratila rast cena. Kako kažu, ono što su nekada mogli da kupe za jednu platu danas često zahteva mnogo pažljivije planiranje.
„Nije problem što radimo. Problem je što posle svih obaveza ne ostane gotovo ništa“, komentar je koji se često može čuti među zaposlenima.
Inače, primanja i mogućnosti razlikuju se od mesta do mesta. U opštinama sa razvijenijom industrijom, poput Inđije, Stare Pazove i Pećinaca, prosečne zarade su uglavnom više zahvaljujući velikim proizvodnim kompanijama i blizini Beograda.
Sa druge strane, u delovima Srema gde dominiraju poljoprivreda, manje firme i uslužne delatnosti, građani često ističu da su primanja skromnija, dok su cene osnovnih proizvoda gotovo iste kao u većim sredinama. Upravo zato mnogi smatraju da statistički proseci ne odražavaju uvek stvarni životni standard.
Za domaćinstva koja žive od poljoprivrede izazovi su drugačiji. Cene goriva, semena, đubriva, zaštitnih sredstava i mehanizacije značajno utiču na proizvodnju, dok otkupne cene poljoprivrednih proizvoda često izazivaju nezadovoljstvo proizvođača. Zbog toga mnogi kažu da je zarada sve neizvesnija, a ulaganja sve veća.
Bez obzira na zanimanje ili mesto stanovanja, većina stanovnika Srema navodi slične želje – sigurnije poslove, veće plate, stabilnije cene i mogućnost da od svog rada mogu da planiraju budućnost. Mlađi žele da ostanu u svom kraju bez potrebe da svakodnevno putuju ili se sele u veće gradove, dok stariji ističu da bi penzije i plate morale da prate stvarne troškove života.
Da li je moguće živeti pristojno? Odgovor na to pitanje razlikuje se od porodice do porodice. Oni sa dva stabilna primanja uglavnom lakše podnose rast troškova, dok samohrani roditelji, penzioneri sa nižim primanjima i domaćinstva sa jednim zaposlenim osećaju mnogo veći pritisak na kućni budžet.
Jedno je, međutim, zajedničko gotovo svim građanima Srema – sve češće se govori o tome kako plata traje kraće nego nekada, a da je za mirniji život potrebno mnogo više planiranja i odricanja.
(SMP)
