Radislav Aleksić iz Pećinaca kaže da je zbog grešaka koje je pravio u životu, dve i po godine robijao u Austriji, ali da sad pokušava da sredi svoj život. Radislav Aleksić (28) je robijao nakon razbojništava koja je počinio zbog kockarskih dugova.
– Živeo sam uvek na granici i rubu zdravog razuma! Nikada nikome ne bih poželeo da prođe trnovit put kojim sam ja koračao i zato molim omladinu da se ne bavi kriminalom, kockom i da živi pošteno – kaže on.
Aleksić dodaje da se svojom pričom ne ponosi, ali da je se ni ne stidi.
– Počeo sam sa pljačkama još kao klinac, a 2016. zbog brojnih provala odlazim u Crnu Goru, gde sam pomislio da ću se smiriti i promeniti. Međutim, brzo sam nastavio poznatim putem i upoznajem dvojicu braće, s kojima kradem po prodavnicama, trafikama i parfimerijama – kaže Aleksić i dodaje da nakon brojnih pljački beži u Nemačku.
Kako tvrdi naš sagovornik, u Austriji i Nemačkoj upoznaje novu ekipu.
– Čim sam došao u Austriju nabavio sam lažna dokumenta koja su me koštala 70 evra. Otvorio sam i građevinsku firmu preko koje smo prali novac – tvrdi Aleksić i dodaje da je tada upoznao državljanina BiH s kojim kreće, kako sam navodi, u ozbiljnija krivična dela.
– Napravi smo razrađenu šemu po kojoj smo krali cigare na benzinskim pumpama, koje su zaista skupe i prodavali ih na crno. Takođe, parfimerije poznatih brendova smo pelješili. Napravili smo rekord za mesec i po dana gde smo opljačkali 100 objekata. Osilili bi se nakon svake pljačke, a inače, imali smo slobodno samo petkom, jer je tog dana ozbiljna provera na auto-putevima – navodi on i dodaje:
– Kolega i ja smo imali veliki peh kada smo 2018. pobegli u Italiju. Desila nam se stravična saobraćajna nesreća u kojoj je moj saradnik završio u bolnici, dok sam ja uhapšen.
Naš sagovornik tvrdi da je zvao prijatelje da mu plate kauciju, što su oni i učinili, a onda beži iz Italije.
– Usput, dok smo se vraćali iz Italije, na teritoriji Austrije ukrali smo boksove cigara na pumpi, čija je vrednost bila 10.000 evra. Međutim, tada su nas dočekali specijalci i uhapšeni smo. Odvode me u ozloglašeni zatvor koji se nalazi tik do granice sa Češkom – kaže Aleksić i dodaje da je tamo za dve i po godine proživeo pravu golgotu.
Radislav kaže da je u zatvoru prvo bio u samici.
– Dva dana sam bio bez vode i hrane, nisam znao jezik i dozivao sam pomoć. Niko se nije odazivao na moje lupanje o ćelijska vrata. Prozor na ćeliji je bio toliko mali da ni glava ne bi mogla da prođe. Čučavac, goli beton i strunjača umesto kreveta – objašnjava Aleksić.
Nakon četiri dana prebačen je na drugi sprat.
– Završio sam sa Čečenom u ćeliji koji je dobio robiju od 18 godina zbog ubistva babe. S njim je na početku bilo sve u redu, a kasnije sam počeo da ga se plašim i to nakon što sam slučajno na tanjir stavio svinjsko meso. Imao je psihičkih problema, bilo je strašno i zaspati pored njega – rekao je on i dodao da je jednom Čečen pokušao da zadavi psihologa koji je došao u redovnu kontrolu.
– Moja agonija se završila, pa sam otišao na treći sprat gde sam bio sa Hrvatom, Crnogorcem, Bosancem i dvojicom nemačkih državljana.
Aleksić navodi da se nakon odležane kazne pokajao:
– Porodica mi se raspala, verenica koju volim najviše na svetu ostavila me je i ne želi ni da čuje za mene, ali želim da poručim da sam odlučio da se promenim i da sam sada čak i na lečenju od kocke, zbog koje sam i ušao u kriminal. Zelenaši mi i sad dišu za vratom. Nadam se da ću uskoro srediti svoj život i izlečiti se od poroka.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(B. Travica/Kurir)