Ronilački klub „Žuta foka“ iz Sremske Mitrovice do sada je sa dna Save, tokom sve do Bosuta, izvadio mnoštvo drevnih hrastovih debala. Neka od njih stara su i po dve, pa čak i tri hiljade godina, a zbog velike količine tanina, prirodno su konzervirana. Izložba upotrebnih predmeta napravljenih od hrastovine, lampi, nameštaja, ikona, slika na drvetu, ali i detalja od kože i metala, može se videti u potkrovlju Galerije „Lazar Vozarević“ u Mitrovici.
Prema rečima ronioca Branimira Pavlovića Žutog, inicijatora cele priče, sve je počelo pre gotovo tri decenije, koliko postoji klub.
– Roneći, nailazili smo na razne ostatke iz prošlosti, konzervirane na dnu reke, stare po nekoliko stotina ili hiljada godina. Počeli smo da obraćamo pažnju na njih od kad smo prvi put udarili glavom – šali se Pavlović.
Kako objašnjava, transport Savom, naročito drveta, postojao je i u doba Sirmijuma, jedne od četiri prestonice Rimskog carstva. Neki trupci ispadali su iz brodova, dok su druga drveta bila vekovima u pesku i šljunku kraj reke, pa su ih elementarne nepogode i erozija odnosile i potapale na dno. Koliko je koje drvo staro za sada može da utvrdi, sa greškom od plus ili minus 60 godina, samo Institut „Ruđer Bošković“ u Zagrebu.
– Najstarije koje smo pokušali da izvadimo imalo je oko 8000 godina, ali ono nije moglo da ostane u komadu, proces raspadanja počeo je pri pokušaju vađenja. Predugo je bilo u mulju, bez kiseonika. Vadimo i kosti mamuta, kamen, gvožđe… Sve što je arheološki vredno, predajemo muzejima u Mitrovici i Rumi, a ostatak obrađujemo, pa nastaju slike, ikone, nameštaj – kaže Pavlović.
Na dnu su, otkriva nam, našli i delove praistorijskih čamaca, od kojih neki tek čekaju da budu izvađeni, ali i delove mostova iz Sirmijuma.
Pre desetak godina otkrili su tako deo srednjovekovnog mosta, za koji se veruje da je podignut u čast Svetog Irineja. Natpis na kamenu sa krstom je na starogrčkom jeziku, a pronašli su ga u gomili klesanog i obrađivanog kamenja, razbacanog po rečnom dnu. Na istom lokalitetu našli su i dosta katanaca, koji bi mogli da ukažu na to da su sa mosta bacani u reku.
Za vađenje ogromnih komada koriste kamione i specijalne lance, kojima ronioci obavijaju drvo pod vodom.
– Tanin iz hrastovine, u dodiru sa kiseonikom i gvožđem, pretvara se u prirodni konzervans, zato hrastovina, bogata ovom materijom, može tako dugo da opstane pod vodom – objašnjava Marija Vukajlović, kustoskinja Galerije „Lazar Vozarević“ i dodaje da, što je drvo tamnije, ono je starije.
Kaže i da je Sremska Mitrovica nekada bila poznata po drvnoj industriji i proizvodnji tanina.
– U vreme Austrougarske, Mitrovica je imala izuzetno razvijenu drvnu industriju, ali i fabriku hemijske industrije u kojoj se tanin posebnim procesima izvlačio iz drveta. Fabrika je osnovana 1885, a u njoj su se proizvodili i katran, špiritus i drugi hemijski elementi. Hrast je dolazio i iz Bosne, Mitrovica je bila nešto poput centra iz kog su tanin i drvna građa išli u Beč i širom carstva. Tanin je bio izuzetnog kvaliteta i na svetskim izložbama fabrika je osvajala medalje. Recimo, zlatne kolajne u Antverpenu 1894. ili Parizu 1900. godine – kaže Vukajlovićeva.
Iz fabrike je nastao i nekada čuveni „Albatros“, za proizvodnju letelica sa drvenim krilima. Ove industrije cvetale su do Prvog svetskog rata, kada fabrike gube veliki broj radnika. Nekako opstaju do 30-ih godina prošlog veka, kada ih promene vlasničke strukture marginalizuju na tržištu. Posle Drugog svetskog rata imovina je nacionalizovana i nastala je fabrika „1. novembar“.
Želja ronilaca iz „Žute foke“ je da zaživi njihov projekat ekološko-hidroarheološkog centra, koji bi posećivali arheolozi i gnjurci iz zemlje i sveta. Ronjenje u mutnoj vodi je specifično, a sva otkrića bila bi dokumentovana kroz muzejske postavke, dokumentarne filmove i publikacije.
Tanin je biljno jedinjenje koje se, kako objašnjava Vukajlovićeva, koristi u medicinske svrhe, protiv različitih bakterija i gljivica, kao i protivotrov raznim materijama. Ublažava i leči dizenteriju. U industriji kože koristi se za štavljenje.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(V. Crnjanski Spasojević)
