Razočarenja su neizbežna i gotovo svakodnevno se možemo naći u situaciji da se razočaramo u partnera, člana porodice, prijatelje…
Samo razocarenja su takođe cesto prisutna u nasoj svakodnevici.
Razočarenja mogu biti veoma neprijatna i ljudi su zbog toga skloni da ista negativno konotiraju, ali kada je osećanje razočarenja u pitanju, ono može biti pozitivno jer za onoga ko je razočaran ono ima pozitivnu funkciju i veoma je korisno. Korist ovog osećanja može se razumeti ukoliko se krene od samog uzroka njegove pojave.
Bilo da se radi o ljubavnoj vezi, godišnjem odmoru sa prijateljima ili očekivanjima od članova porodice skloni smo idealizaciji ovih dogadjanja. Često sanjarimo o idealnim ishodima dogadjaja u svom životu i koliko god da se ta naša magicna slika ne poklapa sa realnošću, mi sve više nastojimo da istu uklopimo u svoju ličnu iluzornu predstavu o životu.
Iluzija može imati magičnu moć, ali ona sa sobom obavezno donosi izvesna iskrivljenja jer posmatrajući druge kroz takve naočare može se desiti da neopravdano drugima pripišemo mnoge po nama zeljene kvalitete, pa posledično iz svojih očekivanja dodjemo do razočarenja kada nas iznevere vlastita očekivanja od drugih ili od sebe. Ta naša očekivanja i jesu ono što nas dovodi do razočarenja jer drugi ljudi kao i mi mogu birati vlastite reakcije i ophodjenja prema onima koji ih okružuju što je još jedna korist ovog osećanja budući da razvojno gledajući za dete su razočarenja značajna i sa svakim novim razočarenjem ono uči da bude samostalno, oslanja se na sebe i svoje sposobnosti, te tako stiče uvid u svoje moći i domene uticaja.
U odraslom dobu je njihova funkcija identična. Ona čoveka čine sposobnijim da se nosi sa realnošću i učinkovitije ostvaruje svoje ciljeve, težnje i očekivanja. Ne radi se o tome da će česta razočarenja dovesti do toga da se osoba ne susreće sa neprijatnim iskustvima jer su ona neizbežni deo svačijeg života, ali će sigurno prevenirati većinu iluzornih predstava i iskrivljenja vezanih za lična očekivanja od sebe i drugih.
Ta naša očekivanja ne možemo i ne treba da izbegavamo jer su ona često pokretač akcije koji nas osnažuju da se upustimo u nepoznate situacije. Kada od istih ne bismo imali pozitivno očekivanje, verovatno se u pomenutu situaciju i ne bismo upustili.
Ono što je sigurno je to da niko ne voli razočarenja.
Ona mogu pobuditi neke davno potisnute lične nesigurnosti i strahove što jeste razumljivo, ali izbegavanje potencijalnih razočarenja ne bi bilo dobro usvojiti kao podrazumevani obrazac svog ponašanja. Kada se odreknemo očekivanja na prvi pogled možda sebe spasavamo razočarenja, ali nam takođe otpisujemo sve prilike da nešto novo probamo i možda doživimo uspeh koji će svakako probuditi mnoga prijatna osećanja.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
