Sport je deo svakodnevnih aktivnosti velikog broja ljudi. Njegove discipline su brojne i svako ih bira spram ličnog senzibiliteta, bilo da je reč o profesionalnom ili rekreativnom bavljenju.
Kada je sport aktivnost birana u svrhu rekreacije, on obično podrazumeva zadovoljstvo i opuštanje kao krajnji ishod sprovedene aktivnosti. Iako je tada deo slobodnih aktivnosti u toku dana, rekreativno bavljenje sportom ima najrazličitije ciljeve. Kroz upražnjavanje sportskih aktivnosti rekreativno ljudi žele da smršaju, “poprave” figuru, održe ili poboljšaju kondiciju i zdravlje…
Koji god cilj da je u pitanju, važno je to da postavljanjem određenih ciljeva osoba sebe motiviše za istrajavanje i aktivno delovanje ka zadatom cilju. Vremenom ostvarujući postavljene ciljeve osoba stiče i osećaj moći i želje za pomeranjem granica.
Sa druge strane, kada neko bavljenje sportom bira kao svoju profesiju i to postane jedna od najbitnijih oblasti u njegovom životu, odnos pojedinca koji se bavi sportom, postaje drastično drugačiji. Profesionalno bavljenje sportom tada postaje način života i pojedinac pored fizičke, u to ulaže i veliki deo svoje psihološke snage i energije. Fizička spremnost svakog profesionalnog sportiste je neosporna. Postizanje odredjene fizičke forme jedan je od najvažnijih preduslova za postizanje visokih rezultata, ali je i psihološki aspect veoma važna stavka u postizanju željenih ciljeva.
Tom vrstom problema bavi se upravo psihologija sporta. Ona ima za cilj da opiše, objasni, predvidi i kontroliše ponašanja svakog profesionalca kako bi se postigla što bolja lična i sportska kompetentnost. Motivacija, zainteresovanost, upornost, istrajnost, disciplina, pravednost i komunikativnost su samo neke od poželjnih osobina svakogprofesionalca ne samo na početku, već tokom čitave karijere.
U svrhu njihovog razvijanja i održavanja na visokom nivou, pomoć psihologa može biti značajna za svakog sportistu jer u periodima neizbežnih poraza održavanje ovih osobina može biti dodatno oteženo. U vreme poraza, najčešće opada motivacija. Kako je motivacija ono što nas pokreće na aktivnost i vodi ka postavljenom cilju, u periodima kada se stvari ne odvijaju baš onako kako je planirano, ona je značajno narušena. Posledično, tada se dešava da pojedinac u pitanje dovodi sliku o sebi, osećaj zadovoljstva sobom i vlastitim postignućem, želju za ostajanjem na koloseku koji je na početku odabran.
Kako bi se ovakvi momenti u životu svakog sportiste što efikasnije prevazišli, potrebno je uključiti dodatnu psihološku podršku. Neki od profesionalaca medjutim, veoma teško se odlučuju na ovakvu vrstu pomoći nošeni mitovima da ova vrsta pomoći je potrebna samo neuspešnim sportistima i gubitnicima,da je ona za sportiste sa “mentalnim poremećajima” ili da je ona puko prodavanje magle koje ništa korisno ne može doneti.
Svi pomenuti mitovi zapravo predstavljaju vrstu predrasuda jer svakom se može desiti da aktuelni problem u njegovom životu trenutno prevazilazi njegove kapacitete prevladavanja, te je stručna pomoć korisna, dobrodošla i veoma efikasna. Uz stručnu pomoć osoba može bolje upoznati sebe, vlastite kapacitete i ograničenja, u skladu sa kojima nadalje može postaviti nove ciljeve.
Psihološka pomoć svakom sportisti može pomoći i u psiho-fizičkoj relaksaciji sa ciljem postizanja što bolje pripremljenosti za predstojeće izazove. Ovakva vrsta pomoći ne preporučuje se samo u vreme takmičenja i dodatnih napora.Ona je značajna kontinuirano jer podrška koju svaki sportista dobijakroz rad sa psihologom, može značajno pomoći u definisanju ciljeva u karijeri, izradi strategija ponašanja u toku takmičenja, smanjenju napetosti, prevazilaženju treme, poboljšanju koncentracije…
Shodno tome psihologiju sporta treba smatrati važnom granom psihologije, a podršku psihologa uzeti za značajan resurs u postizanju što boljih rezultata.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
