Prošle godine tužna vest dirnula je i one koji su je poznavali, ali i one koji nisu. Građani su ostavljali dirljiva pisma da se oproste od Evice.
Mlada Evica Umetić iz Sremske Mitrovice u tridesetoj godini tragično je okončala svoj život skokom s mitrovačkog pešačkog mosta. Da joj se sudbina barem malo nasmešila, ona bi ovog juna napunila 31 godinu. Bila je devojka koja je imala porodicu, a uprkos tome odrasla je u dva doma za decu bez roditeljskog staranja i čak tri hranitelja.
Život se poigrao sa njenom sudbinom i rastavio je od porodice, rođenog brata, tri sestre i brojne dalje familije. Tako je ostala prepuštena samoj sebi, a tuga koju je osećala nagomilavala se u njenoj duši.
- Otac i majka su se razveli dok je ona bila trudna sa mnom. Pošto je on bio težak alkoholičar, tetka je prihvatila moju braću i sestre, ali za mene nije bilo mesta, ja sam kao beba morala kod hranitelja – pričala je svojevremeno Evica o svom putu po domovima za nezbrinutu decu i hraniteljskim porodicama.
Danas, njen prijatelj Zoran u razgovoru za Telegraf.rs čuva sećanje na nju i pamti je kao lepu pametnu i vrednu devojku. Ipak, oseća i trunku kajanja što se, kako kaže, nije malo više potrudio da bude deo kolektiva.
- Ona je bila dobra osoba i dobar prijatelj. Preko leta je radila sezonske poslove, koji nisu nimalo lagani. Moja najveća greška u vezi sa Evicom je što nisam više insistirao da nađe bilo kakav stalni posao. Da bude u društvu i da bude deo nekog (kakvog takvog) kolektiva. Bila je inteligentna, i sa njom se mogao voditi razgovor o bilo kojoj temi. Borila se sa nadležnim institucijama da dobije pravo na bilo kakav stambeni smeštaj, jer je smatrala da ima to pravo kao bivša štićenica doma. Na kraju ju je to i dotuklo, pa je napravila taj koban potez. Da je uspela da preživi, mislim da bi se neke stvari popravile u vezi sa njenom situacijom i da bi sada vodila normalniji život. Ali, nažalost nije imala sreće – rekao je danas njen prijatelj za Telegraf.rs
Ona se na sve načine trudila da bude prihvaćena, da njena porodica obrati pažnju na nju, ali to se nikada nije desilo. Nikog bližeg od njih nije imala, a kada bi se sreli na ulici od njih nije dobijala ni najobičnije“zdravo“.
- Svi moji žive u Mitrovici ili Laćarku, koji je vrlo blizu, ali me niko nikada nije pozvao. Teško je sretati najrođenije na ulici, a ne čuti ni pozdrav – rekla je još 2015. godine.
Čak je došla i do brojeva telefona braće i sestara, ali ni to nije promenilo situaciju. Svu bol i tugu koju je osećala pretočila je u pesme koje je pisala pa onda i objavila zbirku pesama „Isušivanje plača“ .
Tog 26. aprila sahranjena je na Novom groblju u Sremskoj Mitrovici.
- Napustila nas je Evica… Ništa za dodati na ovaj post. Tuga, nosila je veliki krst, padovi je nisu ojačali. Žao mi je jedne mladosti, željne ljubavi … Danas sam tako tužna. Malo smo se poznavale, ne mogu da verujem. Neka joj Gospod bude milostiv“, napisala je jedna Tanja.
Poznanici i sugrađani opraštali su se od nje putem društvenih mreža, a sudeći po srceparajućim rečima, njena sudbina zabolela je svakog.
- Borila se hrabro, junačkim srcem, ali više nije mogla sama. Ona je bitku predala, ali smo je mi izgubili. Počivaj u miru, nećemo te zaboraviti – opraštali su se sugrađani i poznanici od nje.
- Neko se setio da ima sestru, samo kasno. Hrastov sanduk ne pere grehe. To je kao kada dželat, glavu koju je sam odsekao, umota u svilenu maramu- pisali su.
Ovako su se od nje prošle godine opraštali oni koji su je poznavali, a nažalost među njima nije bilo njenih najbližih.
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra „Srce“ od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.