Na tromeđi Srema, Bačke i Banata, prekoputa od ušća Tise u Dunav, Stari Slankamen već vekovima čuva bogatu i značajnu istoriju i bdi nad sadašnjicom strepeći za budućnost koja je vrlo upitna. Kao jedan od najvećih problema sa kojim se ovo mesto u opštini Inđija suočava, jeste lagano, ali nažalost sigurno, opraštanje od najveće evropske reke, koja će staroslankamenačku obalu učiniti dužom za bar 500 metara, čineći od nje močvarno područje i time uništavajući sav turistički potencijal koji ima.
„Imamo čuveni izvor slane vode koji se koristi za banjsko lečenje, dok višak odlazi u Dunav“ – kažu nadležni iz Mesne zajednice, dok sedimo u saletli kraj crkve Svetog Nikole, koja datira iz 15. veka i predstavlja najstariji pravoslavni hram u Sremu, a koji je još uvek u funkciji: „Jeste, imamo taj primorski šmek i moglo bi dosta toga da se učini na bazi turizma. Takođe, poslednjih desetak godina je dosta napravljeno, asfaltirane su ulice, malo smo „zategli” selo, naravno da to sve nije dovoljno, ali bolje išta nego ništa. Trebalo bi da popravimo infrastrukturu, da stare kuće doteramo u red, a i kanalizacija nam je jedan od prioriteta.„
U Natoševićevoj ulici nalazi se nekadašnja rodna kuća Đorđa Natoševića ili, bolje rečeno, ostaci doma našeg lekara i prosvetitelja iz 19. veka.
Premda se čini da bi u Starom Slankamenu sve moglo da bude idealno, naročito za život, u ovom selu prespava svega oko 250 meštana. Osnovna škola do četvrtog razreda ostala na nekoliko đaka, ali je zato sve teže naći kuću na prodaju, a o vikend naseljima i da ne govorimo.
„Starom Slankamenu pripada oko 5.000 vikendica, a što je bliže vodi, to je više interesanata, najviše se tu i stacioniraju“ – kaže meštani, nabrajajući koje su sve javne ličnosti u ovom kraju pronašle svoju oazu: „Najlepše je to što je ovo mala sredina, svak’ svakog zna, a i voda, ona opušta, ima svoju draž, lepo je živeti pored nje. A to što smo skrajnuti, pa koliko god da je loše, toliko je i dobro, jer ko dođe, dođe s namerom, pa mora da izađe iz auta da bar kamenčić baci u Dunav.“
Naravno, ukoliko išta od Dunava i ostane…
Da nije banje u Starom Slankamenu, odnosno Specijalne bolnice „Dr Borivoje Gnjatić”, na ulicama ovog zavučenog sremskog seoceta sigurno ne bi bilo toliko sveta. U poslednjih desetak godina, doselio se jedan broj ljudi iz prestonice u želji da ovde nađu mirniji život, a i zdravlje.
„Ceo radni vek sam radila sa ljudima i preko glave mi je bilo svega, a ovo je mesto baš za opuštanje“ – kaže Jasmina koja je s mužem došla iz Zemuna: „U početku, prvih godinu dana, jeste mi sve prijalo, a onda sam šizela tri godine jer sam navikla da sam u gradu gde ima ljudi, dok se sad već ponovo navikavam. Kad odem povremeno u Zemun i Surčin, pa kad vidim tamo gužvu i ludilo, shvatim da nisam pogrešila što sam ovde došla.“
Sličan stav ima i Filip jer, kako tvrdi, više ne bi ni mogao da izdrži život u Beogradu.
„Otkako sam se rodio živeo sam u Beogradu, a tog divljaštva i džungle mi je dosta! Ljudi nemaju osnovnog vaspitanja. Kontakti između ljudi su nestali, nema više ni udvaranja, nema ničega. Znaš kako, ljudi hoće da ti se nađu, da pripomognu jedni drugima, svi su svesni da imaju svoje probleme i ako mogu da olakšaju svakodnevicu, to i žele. Na ne se jako retko kad naiđe, baš ako neko nije u prilici da pripomogne.“
Stari Slankamen je definitivno geografski na najlepšem mestu, a ima mnogo stvari koje ovo selo zaslužuje da bi bilo bolje. Prvo, tu je uređenje obale i rešavanje sprudova koji su nastali izgradnjom regulacije nasipa još sedamdesetih godina, a to ako se ne reši u narednom periodu, Stari Slankamen će ostati bez Dunava. Kada je nizak vodostaj, može se peške preći do sprudova. Stari Slankamen zaslužuje mnogo više i treba da se ulaže da bi sijao sjajem koji je imao još u drugom veku.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
