Otkako je prošla pruga posred Srema, od tada se južni deo naziva svinjski, a severni vinski. Dogodilo se to u drugoj polovini 19. veka. Južno od pruge, prema Savi, guste su hrastove šume u kojima je bilo nebrojeno krda svinja, a severno, u Fruškoj gori, bili su nepregledni čokoti vinove loze.
Paori istočnog dela Srema, oko Stare Pazove, Inđije i Zemuna, u istoj meri su gajili svinje i podizali vinograde, i tako nisu pripadali nijednoj od dve podele. Neko se dosetio da svadbe ovog kraja odišu miomirisom ruzmarina i tako je nastao i naziv ruzmarinski Srem.
E, upravo u tom delu Srema, nasred puta od Beograda prema Novom Sadu, šest vekova postoji selo Vojka. Meštani pamte legendu da je nešto pre 1416. godine, otkada je prvi pisani trag o nazivu selu, u vreme ugarskog kraljevstva, u selu bila prelepa devojka Vojka u koju se zaljubio plemić i zbog nje dao da se selo tako nazove. Ima i drugih legendi, ali Vojčani ovu najviše vole.
– Naše devojke su i danas tako lepe kao Vojka onda – kategorični su meštani, dodajući:
– Mi smo vredni ljudi, kako na njivama, tako i podizanju našeg sela u komunalnom, kulturnom, sportskom, obrazovnom, zdravstvenom, ekološkom i svakom drugom smislu.
Tako nešto odmah se može zapaziti čim se kroči u ovo selo sa 5000 žitelja u 1400 kuća, poređanih u 34 široka šora. U centru je kao nekoj savremenoj varoši. Dominira zdanje pravoslavne crkve. Kažu da je sa najvišim tornjem u Sremu. Morate dobro zabaciti glavu da biste na vrhu videli krst. Preko puta je savremena škola sa više od 400 učenika i sportska hala za hiljadu gledalaca, a na drugoj strani dom kulture i prostor Mesne zajednice Vojka sa etnografskom postavkom koja svedoči o šest vekova postojanja ovog naselja.
Pre nekoliko godina, tokom proslave jubileja 600 godina postojanja sela urađen je asfalt u 17 ulica. Vojčani su slavili četiri dana sa kulturnim programima veoma zavidnog nivoa i u tome imali veliku podršku tadašnje lokalne samouprave u Staroj Pazovi. Njihov meštanin Mija Putnikov poklonio je bika koji je ispečen na ražnju za sve zvanice na proslavi.
Naše selo proizvede do 20 puta više hrane nego što je potrebno našim meštanima za godinu dana. U ataru imamo više od 5000 hektara najbolje oraće zemlje. Povrh toga, naši ratari rade u arendu više od hiljadu hektara u atarima susednih sela. Godišnje se proizvede u Vojki više od 70.000 tona hrane. Ovde ljudi tove svinje u junad, a u isto vreme naši meštani imaju vinograde u ataru sela Čortanovci. Ti vinogradi traju koliko i selo Vojka. U selu ima više od hiljadu automobila i isto toliko traktora sa priključnim mašinama. Imamo potencijal da nas bude svakog dana više. Naša mladost prilično ostaje ovde – govore s ponosom u Mesnoj zajednici.
Kažu da je samo u sportskim i kulturnim društvima više od 500 meštana. Fudbalski klub Sremac osnovan je 1927. godine, a KUD „Slavko Gajin” postoji 70 godina. Pored toga, slikarska sekcija jedna je od najaktivnijih u Sremu.
Takođe, u selu postoji i konjički klub, društvo golubara, lovačko društvo, penzionere, ekologe i druga društva. Pa zar, sa svim tim bogatstvo, Vojka nije prava prestonica – makar ruzmarinskog dela Srema.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(M. Filipović)