Zatvaranjem škola u Srbiji roditelji male dece koji moraju da idu na posao suočili su se sa pitanjem kome da ostave decu na čuvanje. Babe i dede više nisu solucija, budući da su jedni od najugroženijih od koronavirusa. Kome ostaviti dete?
Države Evrope, koja je prema objavi Svetske zdravstvene organizacije sada epicentar zaraze virusom korona, uvele su brojne mere u cilju suzbijanja ovog virusa, od kojih je najčešće pominjana zatvaranje škola i vrtića. Srbija je u borbi sa ovom globalom pošasti pošla ovim primerom .
Na roditelje koji nemaju mogućnost da rade od kuće stavljen je teret brige kuda sa decom kada mnogi vrtići i škole ne rade. Ova situacija je nova i po druge evropske zemlje, pa nam osnivač inicijative „Mame su zakon“ Tatjana Macura, ilustruje moguća rešenja.
„Recimo, roditelji koji ne rade u službama od kojih država trenutno zavisi, kao što su zdravstvo, policija i slično, imaju pravo da jedan od njih ostane kod kuće uz decu koja su uzrasta do 12 godina. I tada država refundira zaradu tom roditelju koji mora da ostane kod kuće. U slučaju da oba roditelja rade u službama koje su vezane za ovu situaciju, onda oni mogu uz pisanu saglasnost da ostave decu u komšiluku, kod rodbine ili negde drugde gde imaju priliku da ih ostave. Druga opcija su vrtići koji rade u vanrednim okolnostima, gde samo oni roditelji koji rade u takvim okolnostima mogu da ostave svoju decu. Dežurne službe koje rade u ovim vrtićima dezifikuju prostor, kao i decu na ulasku i izlasku iz vrtića, jako se vodi računa o tim merama“, kaže Macura.
Naša sagovornica pozdravila je odluku Vlade o pohađanju nastave koja se vrši preko TV ekrana, komentarišući je dobrom kako bi deca disciplinovano ostajala u kućama:
„Ovo nije loše što će nastava da ide preko RTS-a. Prvo, zato što će da okupira decu na neki način jer moraju da shvate da ovo nije raspust, nego da je nužno da budu u kući i da ne švrljaju okolo. Nisu problem samo mala deca, problem je i sa onim starijim đacima kojima je teško objasniti kao tinejdžerima da moraju da sede u kući, jer setimo se kako je to izgledalo za vreme bombardovanja. Dobar deo nas je taj period proveo na ulici, tako da se ne možemo baš pohvaliti nekom disciplinom u tom smislu.“
Direktorka udruženja „Roditelj“ Gordana Plemić, ukazala je da dok ne vidimo kakve će biti konkretne mere u ovoj situaciji svi moramo da budemo solidarni, pa bi tako poslodavci za roditelje koji moraju da rade, a nema ko da im čuva decu morali da iznađu adekvatno rešenje kako bi mu pomogli.
Prema rečima naše sagovornice ne treba sve da padne na teret poslodavca već da se očekuje i da država donese adekvatne mere kako bi pomogla poslodavcima u vezi sa roditeljima koji moraju da idu na posao, odnosno da se mora naći sredina.
„Država se mora u ovom trenutku uključiti, da refundira iz budžeta takve neke situacije ili ukoliko poslodavac ima bilo kakve mogućnosti da roditelju priušti da ostane kod kuće a da za to dobije punu nadoknadu. To je nešto što sada u ovom trenutku možemo da uzmemo iz primera drugih zemalja koje su donele slične uredbe i na taj način funkcionišu. Ni mi tu ne treba da izmišljamo ništa novo. Ali sigurno će se tu javiti veliki broj situacija, jer ne možemo ni da zamislimo kakve sve roditelji imaju probleme i gde moraju da rade, i da li ima ko da im čuva decu. Ali sada u ovoj situaciji kada ne rade ni škole ni vrtići i kada vidimo da će to da potraje, a mogućnost da bake i deke čuvaju decu nije preporučljiva, tu apsolutno država mora da iznađe najbolji način na koji roditelj neće biti oštećen ni finansijski, a da može da ostane sa svojim detetom“, kaže Plemićeva.
(Bojana Stojadinović)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
