U javnosti se prethodnih dana podigla prašina oko navodne zabrane filma „Indeks“. Međutim, kako vreme prolazi, postaje sve očiglednije da iza cele priče ne stoji nikakva institucionalna odluka, već – nedostatak interesovanja publike.
Prema dostupnim informacijama, projekcije ovog dokumentarno-igranog projekta u režiji Miloša Živanovića, nastalog tokom 2024/25. godine, otkazane su zbog slabog interesovanja i procene organizatora da nema dovoljno gledalaca da bi se prikazivanje isplatilo. Takva praksa nije neuobičajena u politici jer bi se, na taj način, pokazalo da međusobno isvađani Zboraši, podeljeni i niz frakcija, nemaju više nikakvog uticaja na bilo koga.
Ipak, deo zboraša pokušao je da ovu situaciju predstavi kao čin cenzure. Bez konkretnih dokaza ili imenovanja bilo kakve institucije koja je navodno donela odluku o zabrani, plasirana je teza o „zabranjenom filmu“, koja se brzo proširila društvenim mrežama. Problem nastaje kada se postavi jednostavno pitanje: ko je tačno zabranio film? Odgovora nema.
Uprkos javnim prozivkama i pitanjima iz medija, oni koji su prvi izneli tvrdnje o zabrani sada ćute. Nema dodatnih pojašnjenja, nema dokaza, nema ni pokušaja da se prvobitne tvrdnje argumentuju. Time se dodatno učvršćuje utisak da je čitava priča bila zasnovana na pogrešnim ili svesno iskrivljenim informacijama.
Ovakvi slučajevi ukazuju na širi problem – lakoću kojom se u javni prostor plasiraju teške optužbe, poput cenzure, bez odgovornosti za izgovoreno. Kada se ispostavi da za takve tvrdnje nema osnova, umesto ispravke ili izvinjenja, sledi tišina.
U ovom slučaju, činjenice su prilično jasne: film „Indeks“ nije zabranjen – jednostavno nije privukao pažnju. Sve ostalo deluje kao pokušaj da se od slabog interesovanja napravi politička ili ideološka priča. A kada se takva konstrukcija raspadne pod teretom pitanja – ostaje samo ćutanje.
