Smena vlasti u Srbiji možda će promeniti imena u foteljama, ali za većinu građana život će se nastaviti po starom.
Komšija veseljak, čim je čuo rezultate izbora, otrčao je do centra grada i iz sveg glasa uzvikivao: „Živela sloboda!“ Grlio je ostale prisutne, prolaznike, čestitao pobedu svoje blokaderske liste i govorio kako je konačno došlo vreme da se živi bolje. A onda je pogledao na sat, opsovao sebi u nedra i potrčao prema autobuskoj stanici da ne zakasni na radnički autobus koji će ga odvesti prema fabrici. Noćna smena ne čeka ni pobednike ni poražene, znao je.
Jutros će opet stati za fabričku liniju, odraditi svojih osam sati i razmišljati kako da od plate pokrije račune, hranu i sve ono što je poskupelo dok je on čekao da se nešto promeni. Ali neka. Važno je da je pobedio.
Oni koji su se radovali izbornoj pobedi svoje liste već sutra su se vratili na svoja radna mesta i na koloseke uobičajenog života. Neko za kasu u trgovini, neko za fabričku traku, neko za volan kamiona, a neko u kancelariju iz koje se jasno mogu da sagledaju kako neki drugi, koje je nazivao pogrdnim imenom ćaci, prolaze bolje.
I dalje će plaćati porez na imovinu, skupo gorivo, struju i sve ostale račune koji ne poznaju izborne rezultate. Neki će morati da vraćaju subvencije koje su dobili, drugi će pokušavati da sastave kraj s krajem, a treći će se pitati da li je baš sada pravi trenutak da kupe nove patike detetu.
Svakako da će se promeniti Vlada, ministri i direktori javnih preduzeća. Možda će na televiziji biti više osmeha, a manje svađa. Možda će se neki novi ljudi zaklinjati da će sve biti drugačije. Ali kasa u trgovini neće sama otkucavati račune, a fabrika neće prestati da traži radnike.
Ko je i do sada lepo živeo, verovatno će i dalje lepo živeti. Samo će možda promeniti stranku kojoj će biti zahvalni na uspehu. Ko je imao dobru platu, stan, vikendicu i automobil, neće ostati bez svega toga zato što je na izborima pobedila druga lista. A ko je do sada jedva preživljavao, neće se probuditi bogatiji samo zato što je neko drugi pobedio.
Za jedne će izbori biti prilika da zauzmu nova radna mesta, za druge da sačuvaju stara, a za većinu građana samo još jedan dan u kojem treba zaraditi za život.
Jer vlast se menja na izborima na nekoliko, najčešće četiri, ali računi stižu svakog meseca.
I tako je veseli komšija, pun srca i nade, otišao u noćnu smenu. „Živela sloboda!“, dobacio je još jednom, dok je zatvarao kapiju.
A onda je dodao: „Samo da mi ne ukinu prevoz do fabrike.“
(SMP)
