Iako je Janšin “non-paper” izazvao žustre polemike na prostoru bivše Jugoslavije, Evrope i sveta, uz protivljenje gotovo svih, trebalo bi napomenuti da to nije ništa novo kad su u pitanju ideje koje stižu iz dežele. Posle Titove smrti Slovenci su predložili da se ukine tadašnja „štafeta mladosti“, što je takođe izazvalo protivljenje po celoj tadašnjoj SFRJ, neki zanesenjaci čak su javno obećavali da će oni nositi štafetu i u slučaju da je se svi drugi odreknu. Na kraju se taj slovenački predlog ipak pokazao kao prilično logičan, pa je opšteprihvaćen.
Slično je i sa Janšinom kartom koja otprilike ovako definiše nove granice na Zapadnom Balkanu.
Dakle, po toj logici i ova karta bi vremenom mogla biti sasvim prihvatljiva, uz dve male korekcije koje nikom ne bi trebale smetati (jer se drže evropskih standarda o zaštiti manjina).
Kada je reč o prostoru Kosova i Metohije, Janša navodno predlaže da se ono pripoji Albaniji, a da Srbi dobiju autonomiju po modelu Južnog Tirola. Hajde da uprostimo stvari. Recimo, da Kosovo i Metohija ostanu u Srbiji, a da Albanci na Kosovu dobiju autonomiju po modelu Južnog Tirola. To ne bi ni Janši ni njegovim mentorima trebalo da smeta. Ono što je, po njima, dobro, za Srbe, trebalo bi da bude dobro i za Albance.
Druga korekcija odnosi se na Bosnu i Hercegovinu. Janšina karta predviđa da se Republika Srpska pripoji Srbiji, i tu nema zamerki. Takođe, predviđa i da se Hrvati iz BiH pripoje Hrvatskoj, iako nema nikakvog razloga za to. Druga polovina BiH bi bila samostalna država, a Hrvati kao manje brojniji bi dobili neku bosansko-hercegovačku varijantu plana Z-4, isto ono što je nuđeno Srbima u Hrvatskoj. Nema razloga da se Hrvatima u BiH nudi više nego što se nudilo svojevremeno Srbima u Hrvatskoj.
Nakon ove dve korekcije, politička karta bivše Jugoslavije bi izgledala ovako:
Severna Makedonija i Albanija bi ostale u sadašnjim granicama, što bi bilo i najpoštenije, s obzirom na “Mali Šengen” koji predviđa nesmetan promet robe, kapitala i ljudi. Ulazak u Mali Šengen bi trebalo ponuditi i novoj Bosni i Hercegovini (Bošnjaci + Hrvati), kako bi mogli nesmetano da vrše komunikaciju sa svoje dve eksklave (Orašje i Odžak), ali i sa ostatkom sveta. Crnoj Gori bi takođe bio ponuđen Mali Šengen ili ulazak u zajednicu sa Srbijom i Republikom Srpskom.
Na ovaj način, Srbi bi dobili svoju nacionalnu teritoriju zaokruženom, a državice naslonjene na tu ujedinjenu Srbiju (BiH, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija), pored samostalnosti imale bi mogućnost da bez carina i ikakvih prepreka putuju i izvoze svoju robu preko Srbije, zahvaljujući modelu Malog Šengena.
Kosovski Albanci i Hrvati u BiH bi dobili ono što se, po Janšinom predlogu, nudi Srbima, tako da bi politički Zapad mogao da, na konkretnom slučaju, pokaže da nije licemeran kao što se neizgled čini, jer u onom drugom slučaju, ispalo bi da svi sem Srba imaju pravo na svoje opredeljenje do ocepljenja, jedino se Srbima nude nekakvi modeli poput Južnog Tirola i slično.
Na kraju, treba li napomenuti da je osnovni preduslov za ovakvu teritorijalnu preraspodelu ulazak svih zemalja nastalih na prostoru bivše SFRJ u NATO pakt?!
(M. Milivojević)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
