Sremskomitrovački portal

„Soba sećanja“ u Rumi čuva uspomenu na poginule u ratovima

Ne žele Rumljani da zaborav potisne njihove sugrađane poginule tokom građanskog rata devedesetih niti stradale za vreme NATO agresije.

Na zidove „Sobe sećanja“ od petnaestak kvadrata smestili su 81 fotografiju i spisak 167 poginulih vojnika i civila iz vremena stradanja, tuge, bola, ali i velike hrabrosti i prkosa. Kada je pre četiri godine oformljena, „Soba sećanja“ je bila prva takva u Vojvodini.

Ne želimo da zaboravimo hrabre ljude koji su živote dali za odbranu otadžbine – kaže Milija Veresija, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Rume.

Uz fotografije, tu je i „Knjiga sećanja“, u kojoj su majke poginulih vojnika ispisale svoje poruke najdražim sinovima. Jedna od njih je i Nada Uboja. Izgubila je sina jedinca Mišu u avgustu 1998. godine. Poginuo je na Kosovu i Metohiji, tokom odsluženja vojnog roka. U knjizi je, pre četiri godine, zapisala: „Dragi naš, sine Mišo, posle 20 godina bol je sve veća. Sa nama si uvek. Sve tvoje majka čuva…

Po mladom heroju Miši Uboji nosi ime jedna ulica u Rumi.

Zastali smo i zaćutali posle čitanja Nadine poruke. Gledamo fotografije svesni da svaka govori priču o bolu za nezaborav i poštovanje. Milija Veresija nam izdvaja još jednu – sudbinu Mladenke Vrcelj (33) iz Benkovca.

Mladenka je sa suprugom Ljubomirom, njihovih troje dece i svojom majkom izbegla iz Hrvatske. Privremeno su bili smešteni na Kosovu i Metohiji, a njena majka Božica Tepša u Hrtkovcima gde su Vrcelji često dolazili. I kada je trebalo da se presele kod Božice, Mladenku su 17 dana posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Albanci zaklali u kući u Prizrenu, a pola godine kasnije, na Badnje veče 2000, svirepo su ubili i njenog supruga.

Ćerka im se udala, jedno dete je preminulo, a treće je smešteno u Sremčicu… – sa mnogo tuge priča Veresija.

On nas je u „Sobi sećanja“ upoznao sa Sokom Popović (73) iz Rume. Ona je 1992. godine kod Bosanskog Broda izgubila sina Branislava, momka od samo 19 i po godina.

Samo što je završio srednju školu, otišao je u vojsku – govori nam Soka sa beskrajnom tugom majke za izgubljenim sinom, koja ne jenjava ni posle tri decenije.

Vojni rok je počeo da služi u Vranju, a potom su ih prekomandovali i tokom noći prebacili u Bosnu. Tamo je moj Branislav i poginuo. Sada dođem ovde i gledam u sliku mog delije. Gledam je i razgovaram s njim, pa ćutim i plačem… Rana živa…Žalost ne prolazi.

Danas u našoj „Sobi sećanja“ čuvamo i spisak 126 ratnih vojnih invalida, kao i imena 746 Rumljana poginulih ili preminulih u vojnoj bolnici u Drugom svetskom ratu. Nijednu žrtvu ratova nismo izostavili – kaže Milija Veresija.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

Sin Soke Popović, Branislav, poginuo u Bosni 1992. godine

(S. K.)

Exit mobile version