Grad koji se ponosi rimskim carskim nasleđem, kulturnom tradicijom i istorijskim značajem, kako navode pojedini portali, uskoro će dobiti novo „obeležje“ koje već, u najavi, izaziva burne reakcije građana. Reč je o spomeniku prosjaku koji će, navodno, biti postavljen na jednoj od centralnih lokacija u pešačkoj zoni.
Dok se članovi inicijativnog odbora za podizanje ovog spomenka hvale „umetničkom instalacijom koja simbolizuje društvenu stvarnost“, građani se pitaju da li je Sremska Mitrovica zaista spala na to da joj je prosjak postao simbol grada.
„Imamo rimski Sirmijum, careve, pesnike, heroje, naučnike… ali ne – mi dižemo spomenik prosjaku. To je poruka da je kulturna beda naš najviši domet“, kaže jedan ogorčeni sugrađanin.
Zvanično objašnjenje projekta glasi da spomenik predstavlja „kritički osvrt na socijalne razlike i empatiju društva“. Međutim, mnogi građani smatraju da je u pitanju još jedan pokušaj da se ruglo predstavi kao umetnost.
„Ako je ideja bila da se pokaže koliko je ljudima teško, onda je trebalo podići spomenik radniku, seljaku, majci, studentu – ljudima koji nose ovaj grad. Prosjak kao gradski simbol? To je uvreda!“, kaže jedna Mitrovčanka.
Sremska Mitrovica, nekadašnji carski grad Rimskog carstva, u poslednje vreme dobija obeležja koja, prema mišljenju građana, više liče na priznanje poraza nego na umetnički iskorak.
„Umesto da gradimo spomenike znanju, radu i istoriji, mi slavimo posledicu lenjosti, neradniku i osobi sa društvenog dna. Ako ovako nastavimo, sledeći spomenik bi mogao biti u slavu praznih novčanika ili predizbornom obećanju“, ironično komentariše jedan profesor istorije.
Ko je sledeći? Građani se pitaju da li je ovo početak nove „umetničke strategije“ grada – da se umesto veličine i ponosa afirmišu simboli propadanja.
„Ako je prosjak dobio spomenik, onda su na redu nezaposleni, iseljeni mladi i zatvorene fabrike. To bi bar bilo iskreno“, zaključuje jedan Mitrovčanin.
Dok se gradske vlasti ne oglašavaju, najava podizanje spomenika prosjaku stoji kao tiha, ali glasna poruka: u carskom gradu više se ne slavi veličina, već se veliča retardacija i beda. A pitanje koje ostaje bez odgovora glasi: Da li je ovde reč o umetnosti – ili ogledalu onih koji su inicirali podizanje ovakvog spomenika?
