SRAMOTA! Rimskim togama prekrili sećanje na 8000 UBIJENIH SRBA!

Proteklog vikenda održana je manifestacija posvećena Sirmiumu, sa kojim stanovnici današnje Mitrovice inače nemaju baš nikakve veze, osim što su neke sitne malograđanske duše, na nekoliko dana, pokušale da se od varošana pretvore u stanovnike carskog  grada – prestonice. Makar to bilo i glupo, na stranu što je istorijski nelogično.

Naime, rimski Sirmium je završio svoje istorijsko postojanje početkom VI veka. Prvobitna Mitrovica je nastala u XI veku, dakle između zjapi praznina od pet vekova kada ovde nije bilo ničega, sem ruševina, pastira i njihovih stada. Reč je o elementarnoj istoriji, ali kome na nju ukazati – stručnjacima opšte prakse  iz raznih političkih partija?

Ili našim lokalnim snobovima, kojima je prenisko da budu žitelji obične provincijske palanke, što Mitrovica jeste, pa bi želeli da se vide kao stanovnici rimskog carskog grada, što Mitrovica svakako nije. Zato je osmišljen ovakav festival, da lažemo sami sebe oblačeći rimske toge, tobože turista radi, iako dotične, uzgred, više privlači jedna jedina lepinja namazana mašću i alevom paprikom na Bari Zasavici, nego sve trodnevne sirmiumske bahanalije – zbirno!

Oni pojedinci, koje obično niko ništa ne pita, jer nisu deo lokalnog kulturno-političkog establišmenta, pokušali su svojim komentarima na Fejsbuku (a gde bi drugde u ovoj eri slobodnih medija) da skrenu pažnju na činjenicu da su se, upravo u danima kada naša samozvana elita organizuje pomenuti sirmiumski festival, u našem gradu, na prostoru današnjeg Spomen groblja, dogodila masovna ubijanja Srba, Roma i Jevreja, od strane njihovih komšija, ustaša i nemačkih folksdojčera.

U petak, 30. avgusta, prve večeri sirmiumskog festa, dok su se gradom vijorile zastave Srbije, Vojvodine, Sremske Mitrovice, Srpske pravoslavne crkve, kako neko reče “budalama na radost”, na taj dan 1942. godine ubijeno je gotovo 1000 ljudi dovedenih širom Srema, a bestijalno ubijanje je završeno posle nekoliko dana, zaustavivši se na cifri od 7950 mrtvih Srba, Roma i Jevreja.

Među njima ubijen je i jedan od najvećih srpskih slikara – Sava Šumanović, kojem su pre ubistva lomljene kosti. Svi su bacani u jame, i mrtvi i ranjeni, upravo u dane kada smo mi proslavljali Dane Sirmiuma, kada su organizatori ovog festivala, podržani od mitrovačke kvazikulturne elite, rimskim togama želeli da prekriju i utišaju krike umirućih koje su dojučerašnje komšije Hrvati, obučeni u crne ustaške uniforme, zatrpavali krečom i zemljom.

“Ispod zemlje čuli su se krici umirućih” – kazuje jedno svedočanstvo. Svega 77 godina nakog tih stravičnih stradanja nedužnih ljudi – naših nesrećnih predaka, današnji mitrovački varošani, u gradskom parku organizuju zabavu imitirajući sirmiumski forum, uz gozbu, vino, ples, uz improvizaciju pijace robova i gladijatorske borbe.

Mitrovački kvazielitni idioti, cupkali su u subotu iz bend Ane Štajdohar, nesvesni da su upravo na taj dan, 1942. godine najsvirepije ubijani njihovi sugrađani samo zato što su drugog religioznog opredeljenja. I ako je sve to promaklo partijskim poslušnicima koji i tako ne vide dalje od svog nosa (i naših novčanika), za čuđenje je ponašanje crkvenih otaca. Zar nikog od pastira u mantijama, pristiglih sa raznih brda i planina u našu varoš, nije zainteresovala istorija grada u kojem im parohijani skupo plaćaju njihov lagodan i luksuzan život.  Da li je Goran Šarić, hrvatski istoričar, u pravu kada kaže da su “Srbi specifični po tome da pamte kraće od kišne gliste”?

Lično verujem da je odabir termina Dana Sirmiuma samo odraz nepoznavanja važnih datuma iz naše bliske istorije, a ne zla namera.

Ipak, to nije razlog da se najodgovorniji ljudi iz institucija koje su organizovale ovo pseudo-latinsko orgijanje (gradska Turistička organizacija i Ustanova za negovanje kulture “Srem”) u danima tuge i sećanja na naše stradalne pretke – javno ne upute izvinjenje građanima zbog propusta, ako ne i podnesu ostavke na funkcije kojih očigledno nisu dostojni.

Ili ipak veruju da baš svi imamo pamćenje kraće od kišne gliste?

(Milan Milivojević)