Prema istraživanjima, u svakoj trećoj vezi bar jednom dodje do monotonije, sve u vezi postane rutinski i ima predvidiv tok. Za neke monotonija je očekivana neminovnost i pošto su unapred sebe pripremii na ovakav tok dogadjaja, spremni su da u „lošoj“ vezi ostanu zauvek.
Postavlja se pitanje da li je veza prešla u naviku zato što je to očekivani sled dogadjaja ili su možda partneri prestali da ulažu u svoj odnos i grade ga kako bi sprečili to da jednog dana oboma predje u naviku?!
Rizik da ljubav postane navika postoji u fazi ljubavne veze kada je sve prilično sigurno, obrasci ponašanja oba partnera su dobro poznati i uobičajeni, a čitava veza je ušuškana i stabilna.
Često u ovakvim vezama, na prvi pogled da ne postoji ništa što u njoj nedostaje i ako se desi da se ovakve veze okončaju, čak i sami partneri, biivaju veomazačudjeni. U ovakvoj vezi ljubav obavezno nije nestala. Predvidivim i ušuškanim sledomdogadjaja tokom čitavog odnosa, došlo je verovatno do nagomilavanja nezadovoljstva, ali i do straha od gubitka veze i partnera.
Kada je nezadovoljstvo podnošljivo, a strah od gubitka partnera veoma izražen, volja za promenom ovakvog stanja se teško pronalazi. Često se dešava da se ovakvo stanje stvari toleriše jer postoji snažno, ali iskrivljeno uverenje da u životu postoji samo jedna prava ljubav, a da je to baš ova sadašnja.
U skladu sa ovim uverenjem je i ono da je ostati sam nešto strašno i neizdrživo. Ono je jedno od ključnih koje osobu drži u poziciji trpljenja i istrajavanja u neodgovarajućoj vezi. Sa druge strane, ukoliko jedan ili oba partnera smatraju da ljubavna veza svakog dana mora da bude ispunjena uzbuđenjem i dokazima ljubavi, brzo će biti razočarani i kao logičan sled oni će smatrati da je ljubav postala navika.
Ovakvo stanje može dugo da traje i ono je siguran znak da je u vezi došlo do zastoja iz koga partneri ne pronalaze izlaz. Pristajući na ovakvu vezu partneri zapravo izbegavaju da preuzmu odgovornost za sopstveni život i tako propuštaju priliku da imaju kvalitetan ljubavni odnos kojim će biti zadovoljni. Pod uticajem lične filozofije o ljubavi mnogima se dešava da ostaju u vezama koje su ispunjene trpljenjem, nezadovoljstvom i frustracijom.
Većina ljudi čak i ne smatra da je promena ovakvog stanja moguća, te tako sebi oduzima mogućnost uticaja i pokretanja promena u pravcu koji donosi zadovoljstvo. Da bi se pokrenule promene i veza opstala, važno je preuzeti odgovornost i uložiti trud u pronalaženje rešenja za opstanak veze.
Ukoliko su partneri orijentisani jedno na drugo, dobro se poznaju i žele da sačuvaju vezu, prevazilaženje poteškoća biće olakšano. Ovo može biti težak i dugotrajan proces koji će zahtevati možda i stručnu pomoć, ali kada postoji zajedništvo medju partnerima, prevazilaženje ovih prepreka može biti uspešno i doneti blagostanje i zadovoljstvo novonastalim odnosom.
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120