Ime grada je nebitno. Svaki grad u Srbiji može da bude primer. U tom gradu, nebitnog imena, žive Živanka i Dragan. I Biserka i Branko. Prijatelji su, druže se. I članovi su vladajuće partije. Dragan i Branko su i funkcioneri. Živanka i Biserka su domaćice.
Skoro svaki dan Živanka nađe povod da „zvoca“ Draganu: „Branko je otišao iz varoši u Beograd za poslanika, probio se, partija mu sve dala, član je tri upravna odbora, stalno putuje po inostranstvu i ima devizne dnevnice, imaju dva u Beogradu na vodi i jedan u Austriji, letuju na Ibici, zimuju u Insbruku, on ima leksus džip, ona vozi audi, deca se školuju na Američkom koledžu u Rimu, Biserka ima firmu i dobija poslove od države, ona podmazuje tamo gde treba, na nju se vodi hotel ovde u glavnoj varoškoj ulici, dolazi sa skupim tašnama i bundama… A ti si nas ostavio ovde k’o slepce. Ti si skroz nesposoban, sve si mog’o da imaš kao Branko da si umeo da se probiješ u partiji. A ti si zadovoljan što si šefčić u lokalnom javnom preduzeću.“
Svakodnevnim, upornim Živankinim zvocanjem počela je da truli Srpska napredna stranka. Zavist je jača od članske karte. Živanka je jača tempirana bomba s odloženim dejstvom po vladajuću stranku od pobunjenih studenata. Ona je „tiha voda breg roni“.
Mora biti da je predsednik Srbije nekako načuo Živankino zvocanje kad se obrušio na predsednika opštine Vrnjačka banja („odvratne su ti slike iz Dubrovnika“) i odlučio da „sečom biznis knezova“ objavi početak spasavanja partije. Svojevrsni lov na bogate partijske „veštice“, kako bi predupredio raspadanje stranke, počeo je govorom na sednici Glavnog odbora partije početkom novembra.
„Vreme je da mi lepo otvorimo karte. To (vreme) od marta do juna, sa tom rekonstrukcijom (Vlade), da se zahvalimo svima onima koji na televiziji objašnjavaju da oni poštuju predsednika Vučića, jer znaju da tako dobijaju glasove, a iza leđa pozivaju sve naše protivnike da im kažu to nismo mi, to je Vučić uradio, to je Vučić naredio. Nemojte da nas dirate, nego (udrite) po njemu“, rekao je Vučić i poručio prisutnim funkcionerima da i neki od njih to rade.
I Vučić i domaća i inostrana javnost i vrapci na grani znaju da među onima koji su se tako obogatili ima ministara, državnih sekretara, šefova vladinih agencija, direktora javnih preduzeća… Ko zna, možda je među tim funkcionerima i „Branko“, spomenut na početka teksta. Ako jeste, onda će se Živanka njemu i njegovoj Biserki „napiti krvi“ posle predsednikovog govora.
Partijske diferencijacije, kakvu Vučić najavljuje, nisu neobična pojava u Srbiji. Bilo ih je, naročito, u Titovo i vreme komunista. Pamti se više vrsta diferencijacija – ideološke, nacionalne i socijalne (klasne). Da bi sproveo diferencijaciju u partiji čiji nije šef, aktuelni predsednik države moraće da se izjasni o toj novoj partijskoj liniji kako bi opravdao „bunu na dahije“. Po najavi s Glavnog odbora Vučić se odlučio za socijalnu diferencijaciju. Postoji, međutim opasnost koje je, verovatno, i predsednik svestan.
Ako bude dosledan moraće da se obračuna sa skoro kompletnim Predsedništvom, Glavnim i Izvršnim odborom. Svi su oni ogrezli u teškoj korupciji i neprimerenom luksuzu. A šta bi mogla biti ta nova partijska linija? Po intonaciji predsednika države, Partija treba da se odrekne dosadašnje prakse bogaćenja funkcionera kroz korupciju i unosne poslove s državom.
Diferencijacija bi išla ovom linijom: umesto firmi koje sisaju državni budžet – nevidljiva mala preduzeća, umesto razbacivanja – skromnost, umesto bogatstva – pristojnost, umesto jaguar džipa – stara škoda oktavija, umesto raskošnih vila i stanova u Beogradu na vodi – stan u Altini/Rakovici, umesto praznika u Rimu – produženi vikend s turističkim vaučerom u Sopotu. Je l’ da, deluje kao priča za malu decu?
Bude li predsednik države dosledan, biće to nezapamćena politička čistka uz frapantno priznanje o korupciji koju praktikuje vladajuća partija. Izgleda, međutim, da tu nije kraj pokušaja da partija promeni socijalni imidž. Obračun sa sitnim mangupima u partijskim redovima suviše je mali zalogaj pa predsednik namerava da pređe u fazu obračuna s krupnim partijskim tajkunima. Sudeći po njegovoj najavi „glave će leteti“ i među naprednjačkom poslovnom elitom, pojedinim biznismenima čije firme vrede po nekoliko stotina miliona evra i kojima je sve dato a oni su postali najveći neprijatelji partije.
„Ti kojima smo sve dali, ti kojima smo sve učinili. Deset puta mu daš sve, a jedanaesti put mu ne daš, jer je nemoguće da mu daš jedanaest puta sve što poželi i postao vam je najveći neprijatelj, on misli da to sve zaslužuje, jer mu to pripada“, to je foto robot biznismena koji žuljaju predsednika države. Iza ovih rečenica krije se zastrašujuće priznanje šefa države o korupciji koju proizvodi vlast njegove partije. Predsednik doslovno kaže da je vlast deset puta čašćavala partijske biznismene (unosnim poslovima s državom), a oni su se toliko osilili da im to nije dovoljno pa traže od vlasti da im učini uslugu i jedanaesti put.
Imena biznismena koje je „utovio“ SNS nisu nepoznata. Na spisku je bar tridesetak poznatih imena i oni bi uslovno mogli da se podele u dve grupe. Jednu čine novopečeni stranački privrednici koje „kuče nije imalo za šta da ujede“ pre dolaska na vlast SNS-a ili su se bavili sitnim zanatlijskim i trange-frange poslovima. Za njih je prikladan naziv koncesionari – od vlasti su dobili monopole (stanogradnja, trgovina, finansije, turizam, agrar, energetika, infrastruktura, telekomunikacije) s visokim profitnim maržama i za samo jednu deceniju postali super bogati. Njihovo poslovno umeće počivalo je na snalaženju u koruptivnom sistemu dodele poslova gde se troši državni novac i kojim upravljaju visokorangirani državni službenici.
Drugu grupu čine biznismeni nasleđeni iz perioda „žutih lopova“ koji su već akumulirali izvesno bogatstvo. Oni posebno brinu predsednika Vučića. Njih ne interesuje naprednjačka ideologija, oni su se SNS-u pridružili samo zarad uvećanja profita i spremni su da promene partijski dres čim počne da im pada profitna marža. Tu logiku slede i novokomponovani biznismeni, ali im vlast (favorizovanjem stranih kompanija) postaje prepreka za dalje bogaćenje. Grupa (u uslovnom smislu reči „grupa“ jer nije čvrsto strukturirana) nije beznačajna. U njoj je najmanje dvadeset biznismena čije kompanije vrede između osam i deset milijardi evra. Vučić je osetio da ta neformalna grupacija postaje previše moćna i da može (ako ujedini interese) da finansira njegovo uklanjanje s vlasti.
Zato im je javno poručio da ih smatra najvećim neprijateljima i upozorio da im neće dozvoliti da kapitalom koji su stekli zahvaljujući njemu finansiraju njegovu političku alternativu. Moguće je da je predsednikov nastup bio još jedan marketinški trik namenjen populističkoj obmani i zataškavanju jedne od korupcionaških afera s tragičnim posledicama. Ali, šta ako je pretnja realna? U tom slučaju nije naodmet upozoriti prozvane biznismene da ne prilaze prozorima…
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Miša Brkić)
