Sto godina posle rata obeležen grob austrijskom vojniku u Mačvi

U bašti zemljoradnika Milovana Đakovića iz Banovog Polja, u Mačvi, ispod stoletnog hrasta, nepoznati ljudi ili pojedinac poboli su drveni krst na kome je prikovana daščica sa natpismo Jan Bučil, narodeni / na slovačkom rođen/ 27.09.1891. godine i pade / na slovačkom poginuo/ 28.10.1914. godine.

Krst je ukrašen cvećem i hrastovom grančicom, a na zemlji pored krsta je staklena posuda sa nekoliko sveća koje su gorele. Ovaj prizor više od mesec dana začuđuje ne samo vlasnika ove bašte nego i čitavo selo od skoro dve hiljade duša. Krst niko ne dira, a o ovome su obaveštei nadležni u opštini Bogatić.

– Ne smeta mi što je u mojoj bašti poboden krst nekom nepoznatom vojniku, pa iako je on u tom momentu bio neprijateljski vojnik. Verujem da je nateran u rat kao i brojni drugi vojnici. Smeta mi što taj ili ti koji su postavili krst ispod moga hrast nije imao poštovanja prema meni i mojoj porodici i došao da kaže svoju želju, pa da ja kažem nešto više o tome kome je podignut krst. Štaviše, ja ću ovih dana da odem kod kamenoresca i naručim da se uradi pravi kameni spomenik i to što piše na krstu, napiše na spomeniku i podignem ga na mestu gde je stvarno sahranjen Jan Bučil, austrijski vojnik, Slovak po nacionalnosti, koji se borio protiv mog oca Milorada, koji je bio srpski vojnik, da ne budu slobodan ni Jan Bučil ni moj otac Milorad, a sve za račun austrijske carevine. Koristim priliku da i ovim putem pozovem rođake ili prijatelje poginulog vojnika Jana Bučila neka dođu u Banovo Polje, dočekaću ih kao rođake – govori Milovan Đaković kome je 75 godina, koji ugledan domaćin, vernik i član crkvenog odbora u selu.

Kako vlasnik bašte tako i meštani Banovog Polja se čude kada je i ko mogao tako ući neprimetan u selo, kada je Milovanova bašta pored samog asfaltnog puta na ulazu u selu iz pravca susednog Radenkovića. Taj put je danju veoma prometan, a noću ima uličnu rasvetu. Milovanova kuća je odmah do bašte. Sve je ravno i čisto da se vidi. Hrast ispod koga je krst od asfaltnog puta je udaljen nekoliko metara.

Slovaci, kojih je pored Hrvata, Srba i Bosanaca muhamedanske veroispovesti bilo najviše u austrijskoj vojsci, kada su upali u Mačvu 1914. godine, najviše su stradali na liniji fronta između sela Noćaja – Radenkovića i Banovog Polja. Upravo u bašti Milovana Đakovića sahranjen je veći broj poginulih austrijskih vojnika.

–Moja porodica je pre 30 godina u bašti kopala zemlju da pravimo ciglu za zidanje kuća. Kad smo malo dublje zakopali naišli smo na veći broj ljudskih kostiju i raznih predmeta od vojne opreme do ličnih stvari. Naravno da smo te kosti sakupili i sahranili ponovo u našem seoskom groblju,a kopanje zemlje za ciglu nastavili smo na drugom mestu. Moj otac mi je pričao da je taj vojnik Jan Bučil sahranjen ispod hrasta koji je tada imao više od trista godina. Tog hrasta više nema, ali ja znam mesto. Ono je desetak metar dalje od ovoga gde je sad poboden krst. Možda je tu grob Jana Bučila. Niko nije kopao. Ako ti rođaci žele neka dođu, možemo možda i naći kosti, pa nek ih prenesu gde žele – kaže Milovan.

Na sve ovo oglasio se i sveštenik za sela Banovo Polje i Radenković Spasoje Živanović:

-Preklane su oba sela i naša crkvena opština obeležili sto godina od Velikog rata. Kako je srpska vojska bila sa komandom u Radenkoviću,a to je svega tri kilometra od Banovog Polja, mi smo tamo podigli spomen ploču na zgradi pored crkve 19. puku Šumadijske divizije i to je bilo dobro praćeno u svim medijima, tako da se govorilo i o jedinicama austrijske vojske čiji su vojnici ginuli u ovim mačvanskim selima. Možda su neki od rođaka Jana Bučila konačno posle sto godina traganja došli do saznanja gde im je predak ostavio kosti i došli da obeleže grobno mesto i zapale sveće. Samo trebali su da se jave. Srbi su miroljubiv narod. Eto, Milovan Đaković, vlasnik bašte želi da umesto krsta kojeg su postavili pod njegovim hrastom podigne spomenik. Šta ćeš bogougodnije od toga.

(Miomir Filipović)