Svima su dobro poznate rečenice tipa: „Strpljen spašen“, „Tiha voda breg roni“ i gotovo da se svako bar jednom našao u nedoumici kako postupiti u situaciji kada je nagon za preduzimanjem neke aktivnosti bilo teško sputati, čak iako je procena trenutnih okolnosti govorila da je u tom trenutku bilo i najsvrsishodnije ne raditi ništa i sačekati.
U ovakvim situacijama koje čoveka stavljaju u veliko iskušenje, mnogi će reći da nekako kao da izgube kontrolu nad vlastitim postupcima, te zadovoljenje nagona i želju za delovanjem sada i odmah nisu u stanju da nekako odlože i sačekaju povoljnije ololnosti.
Nestrpljivost izazvana svedostupnošću gotovo svih potencijalno željenih stvari nekako je stvorila sliku o životu koji bi trebao biti čist hedonizam bez bilo kakve frustracije i osujećenja. Na prvi pogled ovakva logika se može činiti realnom jer resursi za ostvarenje želja jesu na dohvat ruke, ali nisu sve želje potencijalno ostvarive za tili čas.
U zavisnosti od postavljenog cilja i sama želja za njegovim ostvarenjem može biti realizovana možda jedino dugoročno istrajavajuci u svojoj nameri jer ukoliko je cilj npr. završavanje fakulteta, sticanje nekog stručnog zvanja ili izgradnja kuće, iluzija o brzom ostvarivanju svakako ne može biti zadovoljena. Ono što se zaboravlja u ovakvim situacijama je činjenica da stvari ne idu baš uvek po planu u potpunosti i da je u takvim okolnostima možda najbolje zastati i svoje intencije prilagoditi novonastaloj situaciji što u vreme „prebrzog“ življenja može delovati poprilično teško i zahtevno.
Medjutim, nisu svi ljudi podjednako podložni nestrpljivosti, te i pored zahteva „brzog“ životnog tempa postoje oni koji dobro kanališu sve nepredvidive i neočekivane životne tokove.
Kada su u pitanju oni koji su spremni da sačekaju i strpe se jer uvidjaju da je baš to u odredjenom trenutku najprimerenije, ne radi se o posedovanju nasledjene osobine ili gena učitanog unjihov kod. Strpljivost je naučena veština koju je osoba stekla podnoseći neprijatnosti odlaganja ostvarenja vlastitih želja.
Intenzitet tih frustracija najčešće nije bio prevelik i nije prevazilazio kapacitete podnošenja koji odrastanjem postaju veći, te tako kao odrasle osobe ljudi su apsolutno sposobni za podnošenje i većih odlaganja ukoliko poseduju razvijene kapacitete podnošenja frustracije. Upravo je i taj razvojni momenat u frustracionoj toleranciji ono što pokazuje da rešenja u sada i odmah za većinu životnih situacija ne mogu biti realistična i moguća.
Strpljivost prevenira većinu ishitrenih i loših odluka, ona omogućava ravnotežu sa samim sobom i čuva mentalno i fizičko zdravlje. Na prvi pogled, svi njeni benefiti nisu jasno vidljivi jer najčešće se pritisakizražen nelagodnošću, unutrašnjom napetošću, mišićnim tenzijama ili glavoboljom ne povezuje sa goničima nestrpljivosti i nedostatka sposobnosti podnošenja osujećenja ličnih htenja.
Najčešće je taj unutrašnji signal osnovni pokazatelj da treba usporiti, možda preraspodeliti vlastite snage i dati sebi vremena. To nikako nije pokazatelj odustajanja, pasivnosti i nedostatka inicijative jer svi veliki i važni ciljevi podrazumevaju odradjeni proces, vreme koje je potrebno uložiti kako bi se došlo do željenog.
Taj proces često nije prijatan i lak, ali je istrajnost u ostvarenju i svest o svim potencijalnim pogodnostima ostvarenog ono što može biti značajan saveznik.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
