U nedavno objavljenom videu „Buđenje Fruške gore”, koji su zajedničkim snagama realizovali Pokrajinska vlada i Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, imali smo priliku da vidimo projekte koji treba da „probude” Frušku goru.
Kao reakciju na to, Udruženje građana „Fruškać” i prijatelji okupljeni oko platforme napravili su otrežnjujući video, kojim su želeli da skrenu pažnju javnosti na neke od realnih problema koji postoje na Fruškoj gori i čije se rešavanje neće desiti u skorije vreme.
Ovaj video predstavlja protivtežu videu „Buđenje Fruške gore” i objektivnije predstavljanje situacije u Nacionalnom parku.
A situacija je takva, da bez jasne strategije o ulaganjima u Frušku goru, nećemo sačuvati naš najstariji Nacionalni park i njegovu bogatu prirodnu, kulturnu i istorijsku riznicu. Takođe, bez direktinijeg uključivanja lokalne zajednice i sistematičnog i konstruktivnog zajedničkog rada sa institucijama nećemo napredovati i ostvariti rezultate vredne pomena.
Cilj ovog videa nije vređanje ili omalovažavanje, već skretanje pažnje na neke od ozbiljnih infrastrukturnih problema sa kojim se Nacionalni park suočava već godinama. Njegovi autori su ubeđeni da ljudi u Pokrajinskoj vladi i šira javnost nisu upoznati sa velikim brojem ovih problema, pa su iz tog razloga odlučili da neke od njih predstave na slikovit način.
Nadamo se da će budući infrastrukturni projekti smanjiti uticaj čoveka na prirodu i broj motornih vozila na Fruškoj gori, da će se baviti obnovom postojećih i napuštenih objekata a ne zidanjem isključivo novih, da će dovesti više biciklista i pešaka i pokrenuti turizam u fruškogorsko – podunavskim delovima i da će na pravi način afirmisati lokalni i seoski turizam kao i zdrav način života.- navode autori ovog videa, članovi udruženja „Fruškać“.
Zbog svega gore navedenog, očigledno je da Fruškoj gori nije potrebno buđenje, već veliko spremanje.
A buđenje svesti je potrebno svima nama!
Izvor: fruskac.net
Fruška Gora, kao i ostali NP u Srbiji (Tara, Kopaonik, Đerap) imaju niz prirodnih i kulturno-istorijskih vrednost nacionalnog, regionalnog, pa i globalnog značaja. Ako nešto ima prefiks nacionalnog bogatstva, onda ne može biti formirano kao javno preduzeće i ne može se samofinansirati. Upravo je to problem devastacije naših NP. Obezbediti funkcionisanje, plate, doprinose, poreze i sl tera NP u eksploataciju prirodnih vrednosti, poput šuma, kamena, voda i sl. Da bi se očuvali u punom sjaju, nužno je delimično finasiranje iz turističkih, rekreativnih, duhovnih i drugih usluga, a delimično iz budžeta RS. No, u ovoj državi retko šta je normalno.