Kada se, posle svega što se u gradu na Savi dešavalo tokom protesta prošle godine, jasno je da iza patriotskih parola lidera Zboraša ostaju samo: ego, intrige i borba za buduće mesto na izbornoj listi! Sudeći po zapisnicima sa njihovih sednica koji se održavaju u službenim prostorijama Mesne zajednice “Matije Huđi”, čime se one zloupotrebljavaju u svrhe koje nisu javnog karaktera, kristalno je jasno da poštenjačine iz Zbora, dok se pred kamerama zaklinju u narod, pravdu i svoju „istorijsku misiju“, iza zatvorenih vrata prave pozorište koje više liči na rijaliti nego na politiku!
Prema našim dobro obaveštenim izvorima (čitaj: komšijama, rođacima i ljudima koji su bar jednom pili kafu sa nekim iz Zbora), najveća borba ne vodi se protiv sistema, već protiv sopstvenih saveznika! Jedan lider hoće da bude „istorijska figura“, drugi sanja naslovne strane, treći bi da bude moralni autoritet, a četvrti – da drži reč duže od svih.
Rezultat svega je da ova grupa samozvanih spasilaca grada ima više sastanaka nego donesenih odluka, više govora nego dela, da se i ne pominje da mađu njima može da se nađe više ega nego kvalitetnog programa za razvoj lokalne sredine. Dok javno govore o jedinstvu, iza kulisa navodno vladaju šaputanja po hodnicima, prebrojavanje lojalnih ljudi, takmičenje ko je veći lokalpatriota i večito pitanje: „Ko će sutra biti glavni?“
Jedan bivši, sada razočarani Zboraš tumačio nam je razlog odlaska iz ove priče: „Kod njih nema opozicije, oni su sami sebi opozicija.“
I dok su im na protestnim šetnjama bila puna usta dramatičnih govora, pretećih pesnica i velikih reči, na sastancima se uglavnom raspravlja ko će biti na kojoj poziciji na nekoj budućoj listi na izborima koji nisu još ni raspisani. A koliko im je do zakona i obaveza koje su preuzeli posle pobede na glasanju za savet Mesne zajednice “Matije Huđi” svedoči i rečenica iz jednog njihovog zapisnika, održanom tokom velikih snežnih padavima prošlog meseca.
Kada se povelo pitanje ko će sneg čistiti ispred ulaza zgrada i kada je jedan od prisutnih napomenuo da su upravnici zgrada, u koordinaciji sa Savetom Mesne zajednice dužni, po zakonu, da organizuju čišćenje, dobijen je lakonski odgovor: “Znači, propis postoji samo ga mi ne poštujemo. A i zašto bismo?”
Kako stoje stvari, Zboraši, koji bi jahali neistomišljenike, pozivaju se na zakone samo kad su drugi u pitanju, smatrajući da sami nisu obavezni da ih se pridržavaju.
Nije ni čudo što im se podrška osipa jer na pitanje gde su rezultati uvek su slični odgovori: u pripremi, u planu, u strategiji, u sledećem saopštenju ili pljuvanju na društvenim mrežama. Očigledno da lideri mitrovačkog Zbora više vole da ih smatraju vođama nego da preuzmu odgovornost, jer bliže su im parole i pretnje nego rešenja za probleme našeg grada.
