U Savezu samostalnih sindikata trgovine smatraju da u zakonu treba da piše da je taj dan – dan za odmor, a ne da je „po pravilu dan odmora”.
U Crnoj Gori je odluka o neradnoj nedelji i dalje na snazi, u Sloveniji će, odlučili su poslanici, radnje biti zatvorene nedeljom i prazničnim danima. U Hrvatskoj je radno vreme trgovina najpre vraćeno na radno vreme pre proglašenja epidemije, uz nekoliko izuzetaka, tako da su radnje tamo bile otvorene i nedeljom, ali ovih dana stiže vest da će drugi dan vikenda ubuduće ipak biti neradan.
Tamošnja vlada zapravo nudi sasvim novo rešenje – da deo nedelja bude radan, ali većina nedelja u godini neradna.
U Srbiji je zasad nepromenjena situacija, punom parom se radi i u danima vikenda. Sindikati smatraju da neradna nedelja ipak ne bi mogla da prouzrokuje nove otkaze, jer u trgovini već postoji manjak radne snage, ali poslodavci ipak tako ne misle. Strahuju od pada prometa i profita, smanjenja zarada, otpuštanja radnika u sektoru maloprodaje, nezadovoljstva potrošača…
Zbog toga pokušavaju da pronađu određena rešenja koja bi trebalo da doprinesu rasterećenju rada u trgovinama, kao na primer, da se napravi raspored rada, da svaka druga nedelja u tržnim centrima bude radna.
U Savezu samostalnih sindikata trgovine Srbije smatraju da u zakonu ipak treba da piše da je nedelja dan odmora, a ne da je nedelja „po pravilu dan odmora”, kako je po važećem zakonu. Ističu i da zahtev da se zabrani rad trgovina nedeljom ne znači zalaganje za manje rada, jer po zakonu radna nedelja traje pet dana, sedmično se radi po 40 časova, a rad nedeljom nije regulisan.
Radoslav Topalović, predsednik Saveza samostalnih sindikata trgovine, podseća da je u zemlji trenutno angažovano oko 250.000 trgovaca koji u proseku mesečno zarade oko 35.000 dinara, što je manje i od iznosa minimalne potrošačke korpe.
– Neosnovane su procene poslodavaca da će biti manji promet u radnjama ako nedelja i državni praznici budu neradni dani, jer će se kupci u istom obimu snabdevati radnim danima. Kupac koji je rešen da pazari neki proizvod kupiće ga ili dan ranije ili dan kasnije. Zato ti prigovori nisu utemeljeni, kaže on.
Drugo, ističe, ukidanjem nedelje kao radnog dana neće biti smanjena potreba za angažovanjem radnika, već naprotiv, više radnika biće potrebno da radi, recimo, subotom i ponedeljkom, jer će tada biti i više prometa u trgovinama.
Topalović podseća da početak i kraj radnog vremena nije stvar kolektivnog pregovaranja nego je Zakonom o radu regulisano da radna nedelja traje 40 časova.
Zato ovaj sindikat traži da se izmeni taj zakon kako bi nedelja bila neradan dan, a da izuzete budu samo institucije koje su od javnog značaja i moraju da rade nedeljom.
Od prve inicijative prošlo je četiri godine, ali sindikati će je ponovo podneti, čim se bude u zemlji formirala nova vlada.
Izvor: Politika
