U kolekciji starih fotografija Mitrovčanina Miroslava Liščevića čuva se jedno posebno vreme — vreme kada je putovanje imalo drugačiji ritam, a dolasci i odlasci nosili gotovo svečanu atmosferu. Na tim fotografijama, koje danas deluju kao prozor u neki mirniji svet, jasno se vidi neobičan prizor: pored železničke stanice nalazila se i autobuska stanica, a ispred njih uredno poređani fijakeri.
Bio je to pravi „tri u jedan“ sistem prevoza, spontano nastao iz potrebe i praktičnosti. Putnik koji bi sišao sa voza nije morao daleko da ide — odmah tu su ga čekali autobusi za dalje destinacije, ali i fijakeri, spremni da ga prevezu do kuće ili do centra grada. Konji su strpljivo stajali, fijakeristi u razgovoru ili tišini, a čitava scena odisala je skladom i jednostavnošću.
Fotografije svedoče o vremenu kada su različiti vidovi prevoza funkcionisali gotovo organski, bez mnogo planiranja i infrastrukture kakvu danas poznajemo. Sve je bilo na dohvat ruke, a ljudi su imali više vremena ili su ga bar drugačije doživljavali.
Danas je slika potpuno drugačija. Fijakeri su nestali sa ulica, ostajući tek kao deo tradicije i sećanja. Njihovo mesto zauzela su taksi vozila, prilagođenija savremenom tempu života. Autobuska stanica više nije uz železničku, premeštena je preko puta, razdvajajući ono što je nekada činilo jedinstvenu celinu.
Ipak, zahvaljujući ovim starim fotografijama, taj „tri u jedan“ trenutak iz prošlosti nije zaboravljen. One nas podsećaju kako je grad disao nekada — sporije, tiše i možda povezanije nego danas.
