Kada uđete u jedino sremsko mesto koje nije centar opštine, a ima preko 20.000 meštana (valjda su sve nule na broju), onda možete misliti kakva je zbrka u glavi, a vala i u programu za pisanje (ovog) teksta. Jer, odakle početi?! Dovoljno je reći: Nova Pazova, pa da vam sve bude jasno.
Odmah ćemo preći na stvar i „slovo” prepustiti našim sagovornicima koji nemaju problem sa pričom (zamislite kad neki nisu ni stigli da kažu šta su sve hteli), a sebi ćemo olakšati tek toliko da ni ne pokušamo da raspetljamo umršeno klupko misli i doživljaja o ovom, praktično, gradiću.
– U Novoj Pazovi više nemamo praznih kuća, a one koje i jesu, kupuju se zbog placa kako bi se zidale zgrade – priča nam predsednik Saveta Mesne zajednice Siniša Kostić, napominjući da im je sada cena kvadrata stana oko 1.700 evra. – Postojeća infrastruktura to teško podnosi, tako da će se sad malo obustaviti sa gradnjom kako bi jedno drugo moglo da isprati. Recimo, imamo vodu iz bunara, odlična je, ali i dalje svi kupujemo flaširanu jer se dešavaju nepredviđeni kvarovi. I vodovodna mreža nam je stara, a budžetom je predviđeno da se krene s radovima i obnovom. Kanalzacija se uveliko radi, dosta objekata je već priključeno na nju, a ove godine treba još sedam ulica da je dobije, pa sledeće još sedam. Takođe, zahtevali smo da se i visina zgrada smanji, jer porodice koje i dalje žive u svojim kućama, smetaju im tako visoki objekti, nemaju više svetlosti kao pre i slično. Polako se lice Nove Pazove briše, dobijamo sve urbaniju sredinu.
Međutim, i samo širenje Nove Pazove po završetku Drugog svetskog rata bilo je, kako kaže predsednik Organizacije rezervnih vojnih starešina Zdenko Gašić, zbrda-zdola.
– Veliki problem je što naše mesto nije uređeno, imamo uske ulice, sve je zidano kako se stiglo. Morate razumeti da niko ovde nije došao bogat, pa niko nije ni hteo da se odrekne dela svog malog placa da bi ulica bila šira, a sad bi to svi uradili – napominje Gašić. Gradski ambijent je mana onima koji žele da žive u seoskom okruženju, ali i takoreći vrlina zbog boljih poslovnih prilika.
– Stopa nezaposlenosti u celoj opštini Stara Pazova je svega 1,79 odsto. Ne radi samo onaj ko neće. Mi smo veliko industrijsko mesto. Govori se da u celoj opštini ima oko 4.000 preduzetnika, ali veći deo pripada nama. Možemo reći da smo kolevka male privrede – dodaje Kostić, te kružni tok na ulazu u mesto poredi sa Slavijom, budući da je svakodnevno oko 16 časova neviđena gužva jer ljudi masovno idu u TC „BIG” u šoping.
Ovakav trend rasta i razvoja Nove Pazove počeo je pre desetak godina. Ljudi sa svih strana se ponovo doseljavaju, što se beleži čak i na dnevnom nivou. To je doprinelo i da se poprilično ulaže u ovo mesto, pa tako sada ono ima nekoliko vrtića, što državnih što privatnih, fiskulturnu salu na nivou hale, pet crkvi, novu trenažnu salu koja bi uskoro trebalo da počne da se koristi, a kao mesna zajednica nikome nisu dužni ni dinar!
– Najveći problem nam je zdravstvo. Budući da pripadamo Sremskoj Mitrovici, upućeni smo na tu stranu, donde nemamo ni buseve, zemunska bolnica nam je najbliža. Pre nego što je izbio rat u Ukrajini, trebalo je da renoviramo naš Dom zdravlja, pa da ne moramo ni od koga da zavisimo. Dosta projekata nam je propalo zbog dešavanja u svetu – kaže naš sagovornik.
Da nije (Stare) Pazove, ne bi nastala ni Nova, makar ne pod takvim imenom, budući da je locirana svega nekoliko kilometara jugoistočno. Nova Pazova je pak osnovana 1792. godine doseljavanjem Nemaca protestantske veroispovesti koji su u ovom mestu živeli sve do pred kraj Drugog svetskog rata, nakon čega je neko vreme ono ostalo prazno sve dok nisu kolonizovani Srbi iz raznih delova ondašnje Jugoslavije, uglavnom iz južnih krajeva. Danas u Novoj Pazovi mahom živi srpski živalj, ali ima i poneka nemačka i slovačka porodica, dok je poslednjih godina trend da se doseljavaju i Kinezi, Rusi, Šrilančani…
Kada je reč o imenu, tu treba razmotriti opcije koje su u ponudi za osnovu imena – Pazova (Pazuha iz 15. veka). Koliko smo uspeli da pronađemo na internetu, ali i da čujemo od naših sagovornika, postoje tri varijante: po prolećnim potocima koji su pravili velike zavoje ili pazuhe; po zovi koja se nalazila oko nekadašnje drvene crkve; kako je ovo područje bilo puno humki, pa se uzvikivalo „pazi ovo”. Ali, šta je najlepše što se dešava baš u Novoj Pazovi?
– Najlepše je što je u naše mesto doneta kultura sa raznih strana, a naša deca su mešane krvi i zbog toga su mnogo lepa, pametna i spretna, visoka i snažna – navodi predsednik KUD „Mladost” Goran Krkobabić. – Takođe, prednost života u ovom mestu je ta što smo blizu svih gradova, na pravom smo putu, izbor nam je velik i kad je reč o poslu, sportu, školovanju, sve nam je dostupno i ovo je odlična sredina za život.
