U samom srcu Šida, u prostorijama najstarijeg aktivnog društva, slovačkog KUD-a „Jednota”, susrećemo Vladimira Čanjija, potpredsednika društva, koji nas vodi kroz više od jednog veka dugu priču o okupljanju, stvaranju i opstajanju.
Kako kaže Čanji, počeci organizovanog kulturnog života Slovaka u Šidu datiraju još iz 1913. godine, kada je osnovana Slovačka čitaonica.
– To je bilo mesto gde su se čitale novine i knjige, ali i negovala reč na maternjem jeziku. Do danas, ta nit nije prekinuta, jer smo uprkos izazovima uspeli da očuvamo bibliotečki fond u okviru društva, kako bismo nastavili misiju, čuvajući jezik kao temelj kulture – priča Čanji.
Između dva svetska rata nastalo je omladinsko udruženje u kojem su se negovali folklor, pesma i amatersko pozorište, kada su kroz igru i scenu stvarali nove oblike kulturnog života. A stariji su ipak ostajali verni čitaonici i knjizi. Nakon Drugog svetskog rata, novi društveni poredak doneo je i nova pravila. Stare forme udruženja morale su ustupiti mesto novim, pa je osnovana „Jednota”, upravo na mestu gde se i danas nalazi. Zgrada društva, kako priča Čanji, nastala je od materijala jedne stare nemačke kuće. Tako je simbolično, od ruševina prošlosti, izgrađen novi prostor za budućnost.
– Ovo nije samo Slovački dom, već dom svih Šiđana. Ovaj prostor tokom decenija bio je mesto okupljanja čitave zajednice, kako u okviru kulturnih dešavanja, tako i do čuvene diskoteke osamdesetih godina – naglašava on.
Najveći usponi društva vezuju se za period od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka, kada su folklorne i pevačke grupe, kao i amatersko pozorište, bile u punom zamahu. Predstave su bile zapažene, a nastupi brojni. Danas, međutim, izazovi su drugačiji.
– Teško je okupiti omladinu u vremenu interneta i brzog života, posebno u manjim sredinama. Uprkos svemu, „Jednota” ne odustaje. Ženska pevačka grupa i dalje nastupa, a poseban ponos predstavlja dečji festival slovačke pesme, pokrenut pre deset godina. Jedinstven u Sremu, ovaj festival okuplja decu koja kroz pesmu prave prve korake u očuvanju tradicije. Najvažnije je početi od dece. Kada stanu na binu i zapevaju uz orkestar, to je nešto što se pamti – sa ponosom će Čanji, dodavši da festival nije takmičarskog karaktera, jer je ideja da stvaraju prostor gde tradicija nije obaveza, već prirodan deo odrastanja.
Društvo danas poseduje i bogat fond narodnih nošnji, ali i tu se javlja potreba za dodatnom podrškom. Kako kaže Vladimir Čanji, pre svega kroz angažovanje udruženja žena koje bi pomoglo u njihovom očuvanju.
U vremenu u kojem globalizacija često potiskuje lokalni identitet, priča o slovačkoj zajednici u Šidu ostaje svedočanstvo istrajnosti, posvećenosti i tihe borbe da se sačuva ono što jedan narod čini prepoznatljivim, a to su jezik, običaji i kulturno nasleđe.
