Tržište rada u Sremskom regionu deli identične probleme kao i ostatak Srbije suočavajući se sa starenjem stanovništva, negativnim prirodnim priraštajem, kao i sistemom obrazovanja koji nije prilagođen potrebama privrede.
Uprkos svemu, ipak se beleži ubrzani rast zaposlenosti i zarada, prvenstveno u prerađivačkoj industriji, trgovini na veliko i malo, sektorima informisanja i komunikacija i stručne, naučne i tehničke delatnosti. Kada je zapošljavanje u pitanju, u celoj Srbiji je slična situacija. Prema zvaničnoj statistici, registrovani broj zaposlenih, na osnovu evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, porastao je za gotovo pola miliona (468.000) tokom prethodnih deset godina (2014-2024).
Prosečne zarade u Sremu su u periodu 2013-2023. realno porasle za 32 odsto, najviše upravo u delatnostima gde je došlo do najvećeg rasta zaposlenosti. Stopa nezaposlenosti iznosi svega 9,4 odsto, dok je stopa učešća radne snage (zaposleni plus nezaposlenosti) u ukupnoj populaciji starosti 15 i više godina dostigla rekordno visokih 55,4 odsto.
Međutim, iako sa jedne strane postoji relativno značajan broj nezaposlenih, sa druge postoji veliki broj poslodavaca se suočava sa nedostatkom kvalifikovane radne snage.
Na celokupnoj teritoriji Srbije (bez okupiranog dela Kosova i Metohije) prema procenama broja stanovnika, krajem 2023. godine živelo je 613.000, odnosno 8,5 odsto ljudi manje nego krajem 2011. godine. Pri tome, populacija starosti 0-24 godine smanjena je za 270.000, dok je populacija starosti više od 65 godina povećana za 228.000. Na gubitak stanovništva između dva popisa najveći uticaj imao je, kako se navodi, negativan prirodni priraštaj. Po tom osnovu broj stanovnika u periodu 2011-2023. smanjen je za 504.000, dok se gubitak prestalih 109.000 stanovnika može pripisati negativnom migracionom saldu.
„Dakle, ako imamo u vidu da je zaposlenost tokom poslednjih deset godina uvećana za gotovo pola miliona, dok je gotovo istovremeno (izmedju dva popisa) Srbija izgubila više od 600.000 stanovnika, najviše po osnovu negativnog prirodnog priraštaja ali delimično i po osnovu negativnog migracionog salda, nameće se zaključak da je ponuda radne snage prilično iscrpljena u smislu kvantiteta“, navode u NZS.
Prema pisanju lista Danas, sezonski radnici u velikom broju iz Srbije odlaze na primorje u susedne zemlje ili u Zapadnu Evropu na rad. Ti poslovi uglavnom nisu laki i često su fizički zahtevni, ali mesečna plata može da ide i do 4.000 evra. Ipak, nije moguće precizno utvrditi broj naših ljudi koji idu na sezonski rad u inostranstvo, a da najviše radnika ove godine ide u Hrvatsku na rad.
„Hrvati su izdali preko 100.000 radnih dozvola, od čega 60 odsto za ljude iz regiona. To je oko 60.000 ljudi, a Srba tu ima sigurno bar 10.000“, kažu u UNiji poslodavaca, dodajući da dosta ljudi ide da radi u tu zemlju i na crno zbog čega je teško utvrditi njihov pravi broj. uglavnom je reč o sektoru ugostiteljstva gde se plate u tom sektoru u Hrvatskoj kreću i do 4.000 evra, a da između 1.700 i 2.000 evra mogu zaraditi konobari.
„Ali to zavisi od toga koje veštine konobar ima i da li poznaje neki jezik, recimo nemački, jer njihovih turista ima dosta tamo. Dakle, sve dodatne veštine i znanja se dodatno plaćaju, dok je u Crnoj Gori to sigurno za 500 ili 600 evra manje“, navodi list Danas.
Nažalost, u Srbiji se još uvek ne sprovodi Istraživanje o upražnjenim radnim mestima, kao ni istraživanje o spoljnim migracijama. Ne postoje ni podaci o dugoročnim posledicama pandemije po fizičko i mentalno zdravlje radne snage. Poslednji raspoloživ izveštaj iz Ankete poslodavaca raspoloživ je za 2020. godinu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Katarina Pantelić/ M. Milivojević)
